Издавачка дел.
Монографије:
СРЕМСКА МИТРОВИЦА – ГРАД ВРЕДНИЈИ ОД ЦАРСКЕ КЋЕРИ
Др Ненад Лемајић, др Владан Гавриловић, др Биљана Шимуновић Бешлин, мр Ђорђе Ђурић, Нада Симић Лемајић, Сремска Митровица, 2008. године.
Поглед на историју града светог Димитрија, из пера тима историчара, пружа читаоцима могућност да своја сазнања обогате занимљивим текстом али и многобројним квалитетним фотографијама које стварају импресивну слику територије која датира скоро два миленијума.
Прво поглавље А
нтички Сирмијум (написао проф. др Ненад Лемајић) даје нам на сажет начин поглед на саме почетке историје града. Први помен римских легија је још из времена првог века пре н.е. Сматра се да је насеље имало везе са Келтима или Илирима. Сирмијум се јавља и у вези са знаменитим Панонским устанком у време Октавијана. Статус колоније град је добио у време Флавијеваца (највероватније Домицијана), о чему сведочи назив Colonia Flavia Sirmium. С временом град је постао раскрсница путева ка Сингидунуму, Далмацији и Босни, што је утицало на његов бржи економски напредак. Значај дунавске границе Римског царства (Лимес) често је стављао град у први план. У граду се приликом војних похода помињу и цареви Марко Аурелије и Септимије Север. Неколико похода из града повео је и Максим Трачанин. Први цар рођен у околини Сирмијума је био Деције Трајан (владао од 249-251). Како се тежиште Царства померало ка Дунаву и Сави услед сталних ратовања са варварима, Сирмијум је био незаобилазан у свим војним походима и важна стратешка тачка одбране. У њему су сем Деција Трајана родени и цареви: Аурелијан (владао 270-275), Проб (владао од 276-282), Максимијан Херкулије (286-304), Констанције II (337-351. као савладар, а потом до 361 самостално) и Грацијан ( 375-383). У време цара Диоклецијана област око града назива се Друга Панонија (Панониа Сецунда). За историју Сирмијума нарошито је био значајан Галерије. Врло вероватно је за средиште свог дела царства овај град изабрао Лициније. Знаменити цар Константин Велики у периоду 316-321. често је боравио у Сирмијуму, где је и основао ковницу златног новца. После његове смрти цар Констанције од града прави важан центар Царства, нарочито у верском погледу. У Илирику и Панонији неко време је преовладавало аријанство, које је цар помагао. Од краја IV века град се налазио у рукама Гота, после чега је његову историју тешко реконструисати. Готи и Хуни су више-мање уништили све цивилизацијске и урбанистичке тековине из периода Царства. Археолошка истраживања из друге половине XX века, открила су постојање палате, две јавне житнице, терме, хиподрома, делова бедема, улице, водовода и приватне куце. Сачувани су и многобројни мозаици, који сведоче о некадашњем сјају и слави овог значајног римског града. Византија се докопала Сирмијума тек 567. Недуго затим град се нашао на удару Авара, који су га освојили 582. О значају овог града за Византију сведочи реченица коју је изговорио цар Тиберије – како би радије аварском кагану дао једну од кћери, којих има две, него што би му својевољно предао Сирмијум! У вези са њим се помињу св. Иринеј (први епископ Сирмијума), св. Димитрије (заштитник града који се по неким изворима родио и живео у граду, и по којем град носи данашње име Митровица), св. Синерот, св. Анастасија, као и Четири фрушкогорска мученика.
Следећа два поглавља Civitas Sancti Demetrii и Турски период (такође је написао проф. др Ненад Лемајић) говоре нам о периоду средњег века и о добу турске управе градом (XVI и XVII век). Византинци, Бугари, Угри и Словени ломили су копља око територија везаних за град и његову околину. Имена царева Василија II, Јована и Манојла Комнина, који су водили ратове у овим пределима, сведоче нам о значају града, а шире Срема, по саму Византију. Када је пало Царство 1204, град су освојили Угари и држали су га све до краја своје средњовековне државе. Са пропашћу византијског града нестало је и његово име, Сирмијум, односно дошло је до преношења имена града на његову околину. Нешто раније развило се насеље на месту данашње Мачванске Митровице, које је постало и седиште бискупије. Недалеко се налазио и православни манастир Светог Димитрија, који је у великој мери утицао на чување старог и формирање новог насеља. Значај се мора дати и податку да је у околини града Сава најужа за пролазак, па су приходи од скеларина били битни за угарске краљеве и локалне феудалце. Податак из 1347. сведочи да је место имало статус града Civitas Sancti Demetrii. У њему срећемо и Дубровчане, што говори и о трговачком напретку Митровице. После пораза Жигмундове војске код Никопоља 1396. један турски одред опустошио је град и његову околину, што је утицало на економске проблеме становника у наредном периоду.
Први српски владар који је држао град био је деспот Ђурад Бранковић. У следећим деценијама чести су били угарско-турски сукоби у граду и његовој околини. Чести упади Турака довели су до и до миграције Срба на ово подручје. Одбрана границе поверена је углавном сремским Бранковићима, који се ту помињу од времена деспота Вука, 1465. Пад угарске под власт Османлија у периоду од 1521, односно Мохачке битке 1526, доводи до потпуног рушења града и разарања његове околине. У периоду турске управе православни Срби налазили су се у тешком положају, али су ипак нашли ослонац у оближњим фрушкогорским манастирима, које су са ревношћу подизали и одржавали. Култ светородне династије Немањића, али и ништа мање важан култ сремских Бранковића везаних за Крушедол, били су национална потпора Србима у овом тешком периоду.
Доба Аустријске управе у Срему (написао др Владан Гавриловић) донео је промене и у начину живота и у самој организацији у граду. Турска власт у Срему је окончана склапањем Пожаревачког мира 1718. Од 1728. Митровица је као најбитније насеље Срема постала део феудалног поседа грофа Колореда. Нешто касније град са околином прелази у руке барона Марка Пејачевића. Од 1745. била је укључена у Војну границу. После Београдског мира 1739. мноштво избеглица из Србије населило се у град и његову околину. Од 1747. штаб Петроварадинске регименте налазио се у Митровици, што је допринело њеном економском развоју и довело до тога да град буде проглашен за слободни граничарски комунитет 1765. Прва апотека је отворена 1806, а болница1826. Прва српсла црква у граду помиње се 1729, а нова велелепна Св. архиђакона Стефана зидана је у периоду 1791-1794. Митровачки трговци одиграли су у време Првог српског устанка важну улогу у снабдевању устаника оружјем. Град је непрекидно економски јачао и имао све јачу економску класу у време пред револуцију 1848/49. Ни Митровчани нису заостали у овим бурним временима за својим сународницима у Монархији. Ратни сукоби 1848/49. економски су ослабили цео град. Цео Срем нашао се у тешком положају услед ратних операција. Сломом револуције дошло је до рестаурације аустријске власти. Све до развојачења Границе 1881. Митровица је таворила, а тада је почео поновни нагли успон града.
Митровица грађанског доба (1849-1918) – назив је поглавља које је написао мр Ђорђе Ђурић. Град се на почетку овог периода налазио у рукама војних власи, тако да економска ситуација није била нарочито повољна. Сломом Баховог апсолутизма, када је донет нови Закон о општинама, стање је кренуло набоље. Развојачење Војне границе 1881. (текло је у више фаза од 1871) довело је до тога да су некадашње територије и насеља дошле под власт цивилних органа у Угарској и Хрватској. Срем је био прикључен Троједној краљевини. на челу прве општинске управе од 1871. нашао се Ћира пл. Милекић. Економски јаки Срби из Митровице изборили су се за статус града 1881, а српски језик и ћирилица су били равноправни у општинској употреби. За градоначелника је је новембра 1881. изабран Милекић, који је на тој функцији остао до 1907. У наредним годинама донети су грб и Статут града. Привредни успон град је доживео крајем XIX и почетком XX века. Пуштање неколико пружних праваца у Митровици (први 1884) и Срему допринело је њеном економском развитку. Многобројне храстове шуме биле су право природно богатство и сировина која је покренула индустријску производњу. У граду су отварани кредитни заводи и банке. Од 1906. је почело асфалтирање улица. Митровачко грађанство имало је значајну улогу у националној борби Срба у Монархији. Отварање читаонице, прославе празника Светог Саве, формирање разних добротворних друштава, показали су да митровачки Срби не заостају за Србима широм Монархије у националном погледу. Културне и економске везе са Србијом биле су такође изузетно јаке. Сарајевски атентат и почетак рата довели су Србе у Монархији у неповољан положај. Многи су сведени на грађане другог реда. После победе на Церу српска војска је кренула у офанзиву на Срем, међутим, после пораза на Легету и повлачења српске војске из Доњег Срема септембра 1914. уследила је масовна одмазда аустроугарских власти. Многобројни Срби су се добровољно јавили у српску војску у току 1914. Уједињење са Србијом, новембра 1918, дочекано је у Митровици са одушевљењем.
Поглавље под називом, Сремска Митровица у југословенској држави, написале су др Биљана Шимуновић Бешлин и Нада Симић Лемајић. У новоформираној Краљевини град се прво налазио у Сремској области, а од 1927. у Сремској жупанији. Дат је опис живота у граду 30-их година прошлог века. Најзначајнија културна установа Срба у Митровици између два рата била је Српска грађанска читаоница. Сломом Краљевине Југославије, после Априлског рата 1941, град је дошао под управу НДХ. Врло брзо почела су хапшења и ликвидације истакнутих антифашиста, али и недужних грађана Срба, Рома и Јевреја. Од краја рата, одлуком Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије формирана је Аутономна Покрајина Војводина која је обухватала Бачку, Банат и Срем, укључујући и Сремску Митровицу. Приказан је развој града и његове околине у периоду социјалистичке Југославије.
Последњу целину чини поглавље са називом Географски подаци о насељима општине Сремска Митровица (написала Нада Симић Лемајић). На прегледан начин приказани су историјски, статистички и географски подаци за сва места из општине Сремска Митровица (од 27. децембра 2007. Град Сремска Митровица).
Посебну пажњу у овој монографији завређују многобројне фотографије. Од самог почетка па до краја монографије налазимо слике које нам приближавају живот у Митровици кроз векове.
Јасан и концизан текст испреплетен фотографијама, географским картама и прилозима чини целину која нам даје готово све што је неопходно да се упознамо са историјом славног града, Сремске Митровице.
Књига је објављена на српском и на енглеском језику, у два засебна издања. Књигу је на енглески језик превела Јелена Фаранов.