Издавачка дел.

2

СРЕДЊОВЕКОВНА НАСЕЉА НА ТЛУ ВОЈВОДИНЕ, ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈИ И ПРОЦЕСИ

Уредник: Ђура Харди

Сремска Митровица, 2013. године

img738

Зборник радова у којима је заједничка нит водиља проучавање средњовековних и античких насеља на тлу Војводине у светлу историјских догађаја и процеса – наизглед специфична научна проблематика хронолошки поприлично удаљена од “савремених” друштвених токова. Али само наизглед, јер културно и историјско наслеђе које нас окружује представља неисцрпни ресурс и нашу личну карту у заједници европских народа, поготово у години када Србија и Европа означавају јубилеј Миланског едикта и када су очи најшире јавности опет упрте у места која су утицала на ток европске историје. Међу њима је свакако и царска Сремска Митровица о чијој прошлости су наши истраживачи и те како позвани да презентују најновија научна сазнања. Наиме, сарадници пројекта су приступили темама из угла свог стручног интересовања и ужих истраживачких области. Њихов подухват је пред лице научне јавности донео нове радове из прошлости позноантичког, тј. раносредњовековног Сирмијума, радове који се односе на црквену организацију и писменост овог дела Паноније, српску елиту на размеђу средњег и новог века, оригинални превод и интерпретацију вредних античких и средњовековних извора, попут Бонфинија, средњовековне путне правце на тлу Баната, историју историјографије и археологије тла Војводине, прилог историји Петроварадина и Новог Сада…

 

ПЛЕМСТВО КОД СРБА У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ У XII  И XVIII ВЕКУ

Владан Гавриловић

Сремска Митровица, 2012. година

img737

У структури српског друштва у Хабсбуршкој монархији од Великог бечког рата 1683. до Револуције 1848. племство је имало одређену улогу и у Војној граници и по жупанијама. Војно племство је добијало повеље за ратне заслуге а цивилно племство због заслуга у привредном животу и администрацији, нарочито у Банату од 1751. године и надаље.

Племићке повеље биле су на латинском, немачком, и црквенословенском језику а писане су по узусима који су важили у немачкој, мађарској и српској дипломатици.

Досад их је објављено само мањи број, али недовољно критички, па је потребно да се оне публикују у што већем броју, да се над њима изврши дипломатичко-палеографско-хералдичка анализа уз одговарајући студијски текст, који би допринео како помоћним историјским наукама као предмету, тако и националној историји новог века на овим просторима. Овакав један рад представљао би нови допринос нашој друштвеној, политичкој и културној историји.

Бројни су проблеми при изради оваквих публикација. Пре свега: немогућност одласка у централне архиве везане за период Хабзбуршке монархије, односно архиве Беча и Будимпеште. Са друге стране у обради ове теме много су помогле публикације реномираних историчара Душана Ј. Поповића и Виктора А. Дуишина, који су дали своје изузетно добре приказе у збирци, књига, Впјводина II, која на жалост није завршена због немачког напада на Југославију 1941. године. Исто тако, део повеља, или барем њихових копија се налазе у архивима широм Војводине, Војвођанском архиву у Новом Саду, градском архиву у Сомбору и Суботици и Патријашко-митрополитском архиву у Сремским Карловцима, што је омогућило рад на првостепеним изворима и њихову дипломатичко-хералдичку анализу.

 

 

Pages: 1 2 3 4 5 6


O arhivu Srem ..

Историјски архив Срем
Сремска Митровица.

ulica Vuka Karadžića 4, centrala 022/613-592, faks 022/621-861, direktor 022/625-393

Ranija Obaveštenja

Kategorije

Pretraga

unesite željeni pojam