Промоције

 

Изложба: Стара штампа у Збирци Историјског архива “Срем” од 1877. године до краја XX века

У холу Историјског архива “Срем”, у суботу 21. маја, отворена је изложба  Стара штампа у Збирци Историјског архива “Срем” од 1877. године до краја XX века.

Историјски архив “Срем” је, другу годину за редом, у оквиру манифестације “Ноћ музеја” јавности приказао део архивске грађе која се чува у нашим депоима. Ове године смо представили  Збирку Стара  штампа.

Изложбу је отворила Моравка Тодић, директор архива.

Испред аутора изложбе присутнима се обратио Дејан Мостарлић:

…”Замисао аутора изложбе била је, између осталог, да се на савремени начин представе богат садржај и разноликост ове архивске збирке у широком временском распону од краја 19. до последње деценија прошлог века

Жеља нам је да посетиоци изложбе а нарочито многобројни ученици увиде и на прави начин схвате историјат и значај новинске штампе као прворазредног историјског извора и сведока многих битних догађаја у историји.

Ово је посебно значајно због чињенице да у времену у коме живимо новинска штампа на известан начин губи примат у односу на остале изворе информација, првенствено електронске медије а у последње време и друштвене мреже.

Наглашавамо да се аутори овом приликом нису базирали на истраживању конкретне теме из наше штампе (премда расположива грађа Збирке Стара штампа за тако нешто пружа широке могућности које ћемо, надам се у будућности искористити), већ је из богате збирке издвојен један број примерака репрезентативних новина и публикација које обрађују свестко-историјске и локалне теме најразличитијег садржаја. Признајемо – начинити ужи избор новинских страница и насловних страна , није увек било лако.

Како су новине непосредни сведок времена у коме су настале – још једном Вас позивамо да посветите дужну пажњу свим изложеним издањима, од најстаријих опште-политичких или страначких листова попут Заставе , Права народа, Правде, женских, дечјих и хумористичких листова до појединих издања која и данас излазе попут Поилитике, Нина и Вечерњих новости.

Наравно, за Сремце и Митровчане нарочито су интересантна локална новинска издања штампана у Митровици и другим сремским местима. Из приложених легенди и текстуалних паноа на овој изложби упознаћете општи историјат штампе, развој новинског издаваштва у Сремској Митровици као и општи историјат старе штампе и публицистике на српском језику.

Посебно указујемо на изложене најстарије аутентичне митровачке новине Срем , Србија или Џумбус као и на новија издања, нарочито она послератна и релативно савремена, од којих нека попут Сремских новина , сежу и до данашњих дана . Верујемо да су неки суграђани – новинари, фотографи и разноврсни ствараоци, некадашњи ученици митровачких школа, можда и овде присутни вечерас , професионално и емотивно везани за рад на издавању градских и сремских листова или се пак добро сећају времена у коме су стварани митровачки омладински, фабрички и школски листови…”

 

У програмском делу отварања са три композиције су се представили ученици Музичке школе “Петар Кранчевић”, Мијаиловић Никола, Јуришић Растко и Светлана Митровић.

Кратким филмом који је приредила Мирјана Теодоровић, присутни су имали прилику да погледају велики број новина и листова из Збирке Стара Штампа које због ограничености у простору и самом концепцијом изложбе, нисмо могли користити у припреми изложбе.

Изложба се може погледати до краја месеца јула, сваког радног дана, од 7-15 часова.

IMG_0021 IMG_0010 IMG_0009 IMG_0008 IMG_0007 IMG_0004 IMG_0005 IMG_0003 IMG_0002 IMG_0001 IMG_0011 IMG_0012 IMG_0015 IMG_0016 IMG_20160526_081954IMG_0041 IMG_0034 IMG_0037 IMG_0036 IMG_0031 IMG_0032 IMG_0030 IMG_0028 IMG_0029 IMG_0023 IMG_0064 IMG_0025 IMG_0020 IMG_0013

 

Sirmiuminfo: http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=11330#.V0QaIMwrLfV.google

Видео презентација изложбе “Стара штампа у Збирци Историјског архива “Срем” од 1877. године до краја XX века”. Аутор Мира Теодоровић

Стара штампа у Збирци Историјског архива “Срем” од 1877. године до краја XX века

 

 

 

 

У оквиру обележавања “Новембарских дана културе”, Историјски архив „Срем“ је у читаоници Библиотеке „Глигорије Возаровић“, дана 18. 11. 2015. године, пред бројном публиком, представио треће издање књиге „Битка на Легету 1914. године“, аутора Радована Срдића.
О трећем издању књиге на промоцији су говорили:
Моравка Тодић, директор,
др Ненад Лемајић, рецензент,
Слободан Лазаревић, новинар „Политике“,
Брана Филиповић, новинар „Радио Београда“
и аутор Радован Срдић, историчар.
Пригодан текст о Легету прочитала је песникиња Гордана Југовић.
Дечији црквени хор “Благослов” из Сремске Митровице, отпевао је две композиције, „Српска песма“ и „Пукни зоро“.

Прво и друго издање књиге објављени су 1994. године, а штампање су помогли: Скупштина Општине Сремска Митровица, Историјски архив „Срем“, Скупштина Општине Неготин, Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча у Неготину. Треће издање, које је управо представљено, финансијски су помогли Град Сремска Митровица и Месна заједница и СУБНОР Шашинци. Сва три издања су штампана у укупном тиражу 4500 књига.

Радован Срдић, аутор књиге „Битка на Легету 1914. године, рођен је у Шашинцима. Осмогодишњу школу завршио је у родном месту а гимназију у Сремској Митровици. Дипломирао на Филозофском факултету, Одељење за историју. Радио је као професор историје у гимназији у Рачи Крагујевачкој четири године и у Шиду у школи за квалификоване раднике. Од 1970. године па до пензионисања, 2005. године, радио је у Историјском архиву „Срем“. У два мандата био је директор Историјског архива „Срем“.
Аутор је Хронике Јарка у рату и револуцији, 1987. године. Писац је већег дела текста у књизи „Информатор радничког покрета и НОБ-а у Срему, 1988. године. Аутор је књиге „Стејановци“, објављене 2002. године и Родослова Срдићи из Шашинаца, објављене 2014. године.
Писац је неколико рецензија из историјске публицистике у Срему. Један је од аутора монографије „Архиви у Србији“, уредник је монографије“Споменица Историјског архива „Срем“ објављене 2001. године. Стручне и друге радове објављивао је у часописима „Архивист“, „Архивски преглед“, „Сунчани сат“ и у штампи, „Сремске новине и „Дневник“.
Добитник је више друштвених признања, међу којима се издваја Новембарска награда Града Сремска Митровица. Био је члан Председништва Друштва архивских радника Југославије у два мандата, од 1980-1988. године.
Један је од оснивача и први председник Завичајног друштва “Легет” Шашинци, које од 1990, ради на неговању и чувању традиције овог сремског села.

Споменик на Легету је откривен и освећен, на иницијативу Соколског друштва из Сремске Митровице,  23. септембра 1923. године. Споменик је у виду призме саграђен од камена и опеке.
На споменику су исписани стихови које је написао др Илија Бајић, познати митровачки лекар:
“Овај камен тек је трошан знамен
Да се смтник бесмртности диви
А слобода и јединство рада
Жртви вашој споменик су живи.”

Данас споменик са парком чини меморијални комплекс који се простире на око 60 хектара шуме у атару села Шашинци. Под заштитом је Завода за заштиту споменика културе из Сремска Митровице. Сваке године Град Сремска Митровица уз пригодан програм обележава 6. септембар, чувајући и негујући тако традицију и колективно сећање на велико херојство страдалих бораца на пољу Легету 1914. године.

Предговор за књигу написао је др Ненад Лемајић, редовни професор  Универзитета  у Новом Саду

Предговор:

“Битка на Легету је важан сегмент војних операција на српско-аустроугарском фронту које су отпочеле 12. августа 1914. године и потрајале до 15. децембра 1914. године.

Пошто се успешно одбранила и одбила упад аустро-угарске војске у Србију српска војска је прешла у офанзиву. Свесна да нема снаге за офанзивна дејства на противничкој територији српска команда је ипак кренула у напад. Одлука је донета на захтев савезника. Планове дејства у Срему је направио војвода Путник. Дејства српске војске ка Срему отпочела су 6. септембра. Дунавска дивизија Прве армије форсирала је Саву код Купинова и образовала мостобран до линије Прогар – Ашања. Шумадијска дивизија је образовала други мостобран између села обрежа и Витојеваца. Из ових мостобрана српске јединице су одбациле непријатеља ка селима Попинци, Платичево и Голубинци.

Уз ова дејства је требало извршити и демонстративни прелаз Саве код Сремске Митровице, формирати мостобран и помоћи активности на главном правцу напада. Наређење да изврши прелаз у Срем добила је Тимочка дивизија првог позива. Прецењене техничке могућности за прелазак Саве и на овом месту уз несналажење у конкретној ситуацији довели су до ужасне трагедије у којој је страдало мноштво српских војника. Ови догађаји су познати као битка на Легету.

Историчар Радован Срдић родом из села Шашинаца чији су становници преузели бригу о чувању споменичког комплекса насталог после Првог светског рата својом књигом “Битка на Легету 1914.” је попунио празнину везану за историју битке, њене последице и меморијалну традицију. Поред тога што је писана квалитетним научним стилом водећи рачуна о прецизности и тачности података у њој има елемената књижевне нарације кроз коју је изражена велика емоција везана за први а тако трагичан прелазак српске војске коју су Сремци чекали више од века још од настанка националне идеје о српској држави.

Поред тога што разјашњава низ детаља везаних за битку који нису били познати стручној јавности аутор се бави и догађајима из каснијег периода као што су суђење и ослобађајућа пресуда генералу Кондићу, изградња споменика на Легету, меморијална традиција која се развила у местима Шашинци, Јарак и Сремска Митровица. Зато не сумњамо да ће и треће у понечему допуњено издање ове књиге привући пажњу читалаца као што је то било са првим и другим објављеним у Сремској Митровици и Неготину 1994. године.”

leget DSCF7494 IMG_0045 IMG_0041 IMG_0048 IMG_0047 IMG_0043 IMG_0051

http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=10544#.VlwRfjTzKFI.google

 

 

У оквиру манифестације “Новембарски дани културе” 29.10.2015. године, у малој сали Музеја Срема, у организацији Историјског архива “Срем” представљен је 13. броја часописа Споменица.

Присутне госте и посетиоце поздравила је Моравка Тодић, директор архива, и у кратком представљању часописа је рекла: “Уредништво часописа од првог броја се определило да конципира часопис тако да објављује научне и стручне радове из друштвене, политичке и културне историје регије. Обзиром да Историјски архив „Срем“ стоји иза овог часописа, објављују се и документа и архивска грађа, која по свом значају заслужује да буде презентована јавности у целини и у свом изворном облику.
Намера је да се стручна јавност али и читалачка публика на прикладан начин обавештава, уз критичке коментаре, о најновијим историографским радовима који обрађују прошлост Срема и шире регије. Годинама уназад велики број познавалаца прошлости Срема обогаћују садржај часописа Споменица.
Први број часописа је штампан 2002. године и излази једном годишње. Часопис је штампан на српском језику с тим да су сажетци преведени на енглески језик. Часопис је подељен у следеће целине: чланци и расправе, прилози и грађа и прикази и белешке.
У 13 бројева Споменице објављено је 197 радова од 70 аутора, од тога 80 чланака и расправа разних прилога, приказа и белешки. У 11. броју споменице Мирослав Радивојевић је поводом десетогодишњице излажења часописа написао чланак у којем се наводи садржај по ауторима у првих десет бројева. Први број часописа Споменица је штампан захваљујући материјалној помоћи покрајинског секретаријата за образовање и културу Војводине, Скупштимне Општине Сремска Митровица и Фабрике целулозе и папира“Матроз“.
У наредним годинама штампање су помагали, 2006. Године Министарство науке и заштите животне средине и Скупштина општине Сремска Митровица, 2007. Министарство науке Републике Србије и све бројеве до данас покрајински секретаријат за културу.
Одговорни уредник часописа је доц др Ђорђе Ђурић, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду.

Редакција часописа:

– проф. др Ненад Лемајић, са Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду,

– академик Љубодраг Димић, Одељење за историју Филозофског факултета у Београду,

– др Петар Солтес, са Историјског института Словачке академије наука из Братиславе и

– Нада Симић Лемајић, виши архивист у Историјском архиву “Срем”.

Прво издање је лекторисао наш уважени суграђанин мр Живко Попов, који је вечерас са нама и задовољство  ми је да га поздравим.”

Радован Јекић, ученик Музичке школе “Петар Кранчевић”,  извео је композицију “Сан” од Хозе Вињаса.

Часопис бр 13. је детаљније представио главни уредник, доц др Ђорђе Ђурић, кратким анализама свих радова. Др Ненад Лемајић, члан Редакције часописа је представио два ауторска рада од којих је један рад Мирјане Теодоровић, архивисте, запослене у Историјском архиву “Срем” –  “Школа у Мачванској Митровици кроз грађу архивских фондова”, нарочито похваљен. Други рад о којем је говорио проф др Ненад Лемајић је рад др Милице Кисић Божић и Дејане Васин, МА, са темом Писмо папе Климента VI бискупу Њитре, старешини грчког манастира Светог Димитрија, за који је рекао да је настао из превода и анализе текста писма. Др Ненад Нинковић је представио рад: ” Путни лист за Русију хоповског калуђера  из 1756. године, који је написао у сарадњи са проф. др Владаном Гавриловићем. У занимљивом излагању, др Ненад Нинковић је упознао присутне како се у 18. веку хоповски калуђер фалсификовањем докумената успео усавршавати у Русији, као и о разлозима који су га навели на тај чин.

IMG_0011 DSCF7107 IMG_0003 DSCF7117 DSCF7109 DSCF7124 IMG_0021 IMG_0007 DSCF7118 DSCF7141 DSCF7134 DSCF7133 DSCF7137 DSCF7093 DSCF7140

 

 

Отворена изложба “Млада Босна и Сарајевски атентат” и потписан Протокол о сарадњи са Архивом Републике Српске

У организацији Историјског архива “Срем”, 15. 10. 2015. у 13 часова у малој сали Музеја Срема, у којој је постављена изложба “Млада Босна и Сарајевски атентат”, потписан је Протокол о сарадњи Историјског архива “Срем” са Архивом Републике Српске из Бања Луке.

Присутне госте, посетиоце и учеснике програма, ученике Музичке школе “Петар Кранчевић”, поздравила је Моравка Тодић, директор архива, и нагласила да има изузетну част и задовољство да поздрави директора Архива Републике Српске, мр Бојана Стојнића, након чега су свечано потписали Протокол о сарадњи ове две институције. Након церемоније потисивања Протокола, Моравка Тодић је истакла да је Историјски архив “Срем” од 2004. године, у својим истраживачким пројектима, реализовао пројекат и штампао књигу “Сеобе становника Мањаче у Срем”, чији је аутор др Нрнад Лемајић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду. Моравка Тодић је замолила проф. др Ненада Лемајића да укратко представи књигу и упозна госте из Бања Луке о тематици и могућој сарадњи на проширењу пројекта.

Аутор изложбе мр Бојан Стојнић, историчар и директор Архива Републике Српске, је потом присутнима представио изложбу и свечано је отвортио за посетиоце.

Изложба ће бити отворена до 30. 10.2015. године.

IMG_0028 IMG_0033 IMG_0035 IMG_0037 IMG_0038 DSCF6671 IMG_0032 IMG_0023 IMG_0021 DSCF6633 DSCF6643 DSCF6629

http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=10372#.ViX8HbKjwYg.google

У холу Историјског архива „Срем“ је 23. априла 2015. године представљена изложба фотографија под називом: Фото импресије,  ауторке Весне Белић.
Изложбу је отворила Моравка Тодић, директор Историјског архива „Срем“. У свом излагању је укратко дала историјат настанка и чувања фотографија. Извод из уводног излагања Моравке Тодић, која је и један од аутора изложбе …Наша идеја је да прикупљамо и сачувамо фотографије приватних колекционара. Прикупљена фотографска грађа би се скенирала, архивски обрадила и поставила у јавну базу на нашој интернет страници и на тај начин постала доступна како стручној, тако и широј јавности. Таква база би омогућила озбиљно и темељно истраживање историје града, архитектуре, костима, обичаја, мултиетичности средине, боље упознавање предака и наравно оживљавање успомена.
Први корак који смо урадили у том правцу је била сарадња са митровачким фотографима који су нам уступили фотографије за монографију „Сремска Митровица – град вреднији од царске кћери“ која је штампана 2008. године, а то су: Слободан Стојиновић, Мило Лазић, Никола Никшић, Борислав Јовановић, Јосип Ципар, Жељко Петрас и Милан Милеуснић. Прва лична збирка фотографија коју је наша установа добила на поклон је збирка фотографија Васе Нићетина.
Позивамо наше суграђане, власнике фотографија да нам се прикључе у циљу очувања и промоције фотографије и заједно са нама учине фотографско наслеђе видљивим. Наша колекција је за сада скромна али се надамо да ће се она, захваљујући нашим суграђанима стално увећавати и једног дана постати значајна и вредна пажње јавности.
Велики број фотографија Весне Белић смо добили 2014. године, после великих поплава у Србији. У Митровици је срећом била само одбрана од поплава али пошто су то догађаји који су били недавно и нажалост тих слика се сви сећамо уживо овом изложбом Весниних фотографија представњена је Митровица у другом светлу. Изложбу смо назвали Фото импресије што заиста и јесу.

??????????????????????????????? DSCF0144 DSCF0146

Видео презентација

DSCF4336sDSCF4337sDSCF4350sDSCF4347sDSCF4345sDSCF4344sDSCF4343sDSCF4342sDSCF4341sDSCF4340sDSCF4349sDSCF4348sDSCF4346sDSCF4338sDSCF4339sDSCF4352DSCF4353DSCF4354DSCF4356

Промоција монографије “Ео Ipso”, аутора др Александра Деканског

21. новембар 2014. године

Промоција књиге “Ео Ipso”, аутора др Александра Деканског, оджана је у холу Историјског архива “Срем” 21. новембра 2014. године. Присутне учеснике и госте поздравила је директорица архива, Моравка Тодић. Књигу је представио и о њеном општем значају  говорио је рецензент др Ненад Лемајић, редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Како је истакао проф. др Ненад Лемајић, ово је књига о историји породице Декански, уз коју се преплићу и описују многи догађаји који осликавају и историју Митровице, какву нам не може описати ни један документ. То је Митровица виђена очима дечака и младића који је још становник Митровице из шездесетих и седамдесетих година прошлог столећа, али и зрелог човека из Београда који на њу може да гледа очима човека објективног, на начин који доноси искуство.  Рецензент је зато најтоплије препоручио књигу свима онима који воле овај град и који желе да сазнају понешто о његовој прошлости.  Током трајања промоције, присутни су могли на великом платну да посматрају пројекцију фотографија које је аутор хронолошки поређао пратећи садржај књиге. Одломке из књиге читале су Јасна Арбанас и Драгана Ђонлић. Аутор се у свом обраћању захвалио Архиву као организатору и издавачу, Граду Сремска Митровица, који је финансијски подржао пројекат, затим присутним гостима а потом је изнео и разлоге који су га навели да напише ову књигу. Како је истакао, жеља му је била да од заборава сачува лична сећања, а још више сећања његових родитеља, рођака, пријатеља, свих оних чије је приче запамтио. Тема књиге је везана за Сремску Митровицу у којој његова породица обитава више од 130 година.

Чланак о промоцији објављен у Сремским новинама од 26.новембра 2014. године

Чланак из Сремских новинa

IMG_2186 IMG_2181 IMG_2165 IMG_2054

Галерија слика

Pages: 1 2 3 4


O arhivu Srem ..

Историјски архив Срем
Сремска Митровица.

ulica Vuka Karadžića 4, centrala 022/613-592, faks 022/621-861, direktor 022/625-393

Kategorije

Pretraga

unesite željeni pojam