Промоције
15. јануар 2018. године, Галеријa „Лазар Возаревић“ са почетком у 18 сати
У организацији Историјскиг архива „Срем“ отворена изложба “Руски емигранти и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици”.
Изложба “Руски емигранти и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици” садржи фотографије и записе о људима који су живели и градили овај град , људима који су оставили печат у друштвеном и културном животу Сремске Митровице и Срема а пореклом су из Русије. Повод за изложбу је 100 година од доласка Руса у Срем.
Дејан Уметић, директор Историјског архива “Срем” обративши се бројној публици за коју је сала митровачке Галерије била мала истакао је: “Изложбу смо организовали поводом 100 година од доласка руских емиграната у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, првенствено у Срем. На овој изложби се могу видети и неки подаци који до сада нису обрађивани, ни презентовани о неким руским емигрантским породицама из Сремској Митровици, Шида и из Руме. Изложба траје десет дана, а током трајања изложбе смо уз помоћ бројних сарадника и пријатеља руске културе организовали као пратећи програм и Дане руске културе у Срему .”
“Мени је драго да Архив Срема и Музеј Војводине уз подршку Галерије „Лазар Возаревић“ на овај начин обележавају долазак Руса у Срем, у област која има богату историју,” рекао је др Драго Његован, директор Музеја Војводине у име суорганизатора и додао: “Ми треба да долазимо на овакве часове историје. Ово је велики час историје руског народа. Приказан је један сегмент трагедије руског народа после кога су многе руске породице дошле на ове просторе. Неке су дошле и у Срем. Русе принуђене да због грађанског рата и терора, напусте своја огњишта, Сремци су дочекали отвореног срца не само због тога што су им духовно били блиски већ што су и сами кроз своју историју прошли кроз сеобе, патње и муке. О некима од њих који су нашли уточиште у Срему, па и у Сремској Митровици говори ова изложба“.
Аутори изложбе су су доц. др Ненад Нинковић, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду; проф. др Горан Васин, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду; Сузана Миловановић, историчар, музејски саветник у Музеју Војводине у Новом Саду и Нада Симић Лемајић, историчар, виши архивиста у Историјском архиву „Срем“.
Доц. др Ненад Нинковић један од аутора изложбе говорио је о мотивима за организовање оваквог догађај: “У наслову изложбе је наглашена Сремска Митровица јер Митровица никад није обрађена у том смислу, проучавања руске емиграције, ни ликовно, ни истраживачки. Једино је неке аспекте ове тематике обрађивао хроничар Митровице мр Живко Попов, он је писао и доста његових текстова смо искористили за легенду изложбе, као и податке које је оставила Лариса Крутиков Богдановић. То је био почетак изложбе, даље смо је развијали и прво смо морали да укажемо на Срем како се ту уопште досељавају Руси. Најзначајнија колонија је била у Сремским Карловцима, ту је било седиште Руске цркве, за вернике у читавом свету. Овде су донети подаци о Русима после Првог светског рата, често су се селили и после тога, па су неки дошли у Сремску Митровицу и после тог периода. Сви су у Краљевину СХС (Југославију) дошли после Октобарске револуције која је после 1920. била велика руска колонија.”
О неким руским породицама се зна више, о некима није остало пуно писаних трагова. Тако се на изложби спомињу презимена Римски-Корасков, Хуђаков, Скуратов, Кутузов, Крутиков, Лукјанченко и многа друга. Међу личностима које су обележиле прошлост Сремске Митровице својим радом и ангажовањем издвојени су: Јевгенија Свинарска, Ирина Непокојчицка, Јаков Шпилевој и Лариса Крутиков Богдановић.
Драган Хамовић, саветник министра културе Републике Србије истакао је значај изложбе: “Аутори изложбе посегли су за истраживачким напором да представе један сегмент овог огромног таласа који се након кобног грађанског рата пре 100 година расуо по земљама Европе, један рукавац пробраних људи, сегмент просторно издвојен али грађом добро покривен. Читав тај покрет у каталогу изложбе аутори чињенично поткрепљују у широком захвату. Израњају појединачни ликови, животописи, послови и судбине, смењују их и њихови потомци чуваоци успомене на претке. Тема припада кругу оних темељних за нашу историјску свест, то је повест које се неизоставно морамо сећати.”
Отварању су присуствовали, поред бројне публике из целог Срема и чланова породица потомака руских емиграната, Драган Хамовић, саветник министра културе Републике Србије са сарадницима, Алексеј Морозов, аташе за културу Руске федерације у Србији, Његово преосвештенство владика сремски Г. Василије, и свештеници СПЦ Сремске епархије, председник Скупштине града Томислав Јанковић, начелник за културу, спорт и омладину Града Илија Недић, председник Одбора за безбедност Скупштине АП Војводине Мирослав Шпановић, представници Војног музеја, Архива Југославије, Завичајног Музеја Рума, директори и представници установа културе Града Сремска Митровица и представници бројних удружења српско-руског пријатељства те поштоваоци Русије и руске културе.
Изложбу је отворио Василиј Владимирович Галатионов заменик директора Руског дома “Мени је драго да се толико велика пажња посвећује овој теми, теми руских емиграната у Србији и да то није у забораву. Ова изложба још једном подвлачи посебан однос Срба и Руса и илуструје како су наши емигранти били овде добродошли, што је био преседан у свету. Овде су многи Руси нашли другу и топлу домовину.”
У уметничком програму је наступио Хор “Sirmium Cantorum” под диригентском палицом Војислава Бугарског, уз вокалну солисткињу Светлану Митровић. Извели су неколико духовних и руских нумера. Током трајања изложбе биће организовани Дани руске културе до 25. јануара. Публика ће моћи да чује предавања о српско-руским односима и културним везама, да присуствује јавном часу руског језика, види филмове и чује наступе хорова. Програми ће почињати у 18 сати и сви ће бити одржани у митровачкој Галерији “Лазар Возаревић”. Изложбу, као и Дане руске културе организује Историјски архив “Срем”, а суорганизатор је Музеј Војводине.
Више потомака Руса који су тих година дошли из Русије присуствовали су отварању, а један од њих Никола Стеценко је рекао: “Мој отац је дошао из Русије, колико знам 1922. се у Котору искрцао, био је у Београду 1930. године а пошто је радио у речној пловидби зимовник је био на Сави и ту се оженио Сремицом и доселио у Сремску Митровицу.”
Програм отварања Изложбе је водила Јасна Арбанас која је присутне својом Причом о доласку Руса у Срем увела у садржај изложбе. Део ове Приче на руски језик је превела професорица Милијана Котарлић а испричала ју је професорица Маргарита Вујовић.
Из уводне Приче Јасне Арбанас на отварању Изложбе
,,Док вејавица брише снегом меким посуте путеве степске а руска тројка јури кроз шуму бреза, и непрегледне боровине у хуку вечери чује се топли вечерњи звон црквени и весели шарени прапорци а ноћ у ветру невешто сакупља и отима успомене…“
