« Запослени у Архиву Републике Српске посетили су Историјски архив „Срем“ | Home | Одржана промоција књиге „САБОРИ РАСКОЛА – Српски црквено-народни сабори у Хабзбуршкој монархији 1861-1914.“ аутора др Васин Горана »

Пројекција филма „ТРАГЕДИЈА ГАЛИЧКЕ РУСИЈЕ“

19.11.2016. године, АРТ Клуб, Центар за културу "Сирмијумарт", 18 часова /
 

Историјски архив „Срем“ и Матица русинска омогућили су пројекцију филма „ТРАГЕДИЈА ГАЛИЧКЕ РУСИЈЕ“

У оквиру „Новембарских дана“ Града Сремска Митровица као и обележавања годишњице периода Првог светског рата и подсећања на тежину живота у тим немирним временима, Историјски архив „Срем“ подсећа нас на патње и страдања националне заједнице Русина у оквиру Аустро-угарске монархије. Били су то Русини из североисточног дела Монархије који су своју судбину везали за Русију и нису били спремни да се подвргну различитим процесима губитка националног идентитета.

Присутне је у име Историјског архива  „Срем“ поздравио директор Дејан Уметић.
„Ово није први пројекат у којем Историјски архив  „Срем“ обрађује тематику русинске националне заједнице. Вечерашњи филм приказујемо у сарадњи са Матицом русинском, драго ми је што су нам овај филм уступили и надам се да ћемо наставити сарадњу успешно као и до сада“, рекао је директор Дејан Уметић.

Ђура Папуга председник Матице русинске подсетио је да је седиште Матице у Руском Крстуру, те да је он члан Светског конгреса и да је обављао функцију председника Светског већа Русина последњих шест година.
„Бог је да о Русинима да немају државу, али имамо десет држава у којима живимо, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Србија, Хрватска, Украјина која још увек не признаје Русине, САД и Канада. Те земље су уједно и чланице Светског конгреса Русина где заједно покушавамо да остваримо наше идеје, посебно у области просвете, школства, културе, информисања, међусобне сарадње, туризма. Једна од идеја на прошлом Светском конгресу у Деви у Румунији је Русин Филм Фест, међународни русински филмски фестивал. Идеја је била да покренемо питања која нису била доступна јавности , питања која су била сакривена и таквих питања је више, посебно кад је у питању русинска национална заједница. Управо је једно од питања актуализовано у филму који вечерас гледамо“, рекао је Ђура Папуга председник Матице русинске

Нада Симић Лемајић, историчар Историјског архива „Срем“ дала је кратак историјат доласка Русина на ове просторе.
„У Сремску Митровицу Русини ће се населити после Револуције 1848/49. године у тзв „другој миграцији“. Пре тог периода забележени су само појединци. Тако је у Митровици 1830. и 1832. године пописано по два Русина. Русини у Митровицу долазе из Русинске Маковице у Шаришкој жупанији, из Бардејовског среза. Један део насељеника потиче из суседног среза Горлице, с друге стране Бескида, односно са подручја Галиције. Сва места из којих долазе Русини су позната на основу објављене литературе и Матичних књига које се чувају у Архиву“. Она је додала да су први подаци о сталном боравку Русина у Митровици из 1851. године. Тада је у Матичним књигама римокатоличке парохије Св. Димитрије забележен податак о крштењу првог русинског детета – девојчице Ане, 27. јуна 1851. године, чији су родитељи били Петар и Сузи Шутјак. По попису из 1857. године у граду је живело 419 гркокатолика. Међу њима је 27 припадало лаћарачкој граничарској компанији. Веће досељавање Русина у Сремску Митровицу забележено је између 1869. и 1871. године, око 1880, 1895. и 1899. године, када је овај процес завршен.

Филм „Трагедија Галицкој Руси“ је био премијерно у Србији приказан на првом Међународном фестивалу русинског филма „Русин филм фест“ који је био одржан 1. и 2. октобра ове године у Шиду као и на Фестивалу документарног филма „Филмско бдење душе“ у Сремским Карловцима, 19. октобра ове године.

То је документарни филм, снимљен је 2010. године, аутор филма је публициста и новинар Алексеј Денисов. Филм говори о страдању Русина из Галиције (западна Украјина) од стране аустро-угарске војске у периоду Првог светског рата када је основан први концентрациони логор у савременој Европи: Талерхоф, код Граца (на месту где се данас налази аеродром) и Терезин у Чешкој (близу Прага).

Промоцији филма присуствовали су и чланови Матице русинске у Србији, председник Матице: Ђура Папуга и чланови: Марија Дорошки, Славко Пап, Јулијан Лазор, Владимир Џуња и Сања Тиркајло.

Захваљујемио се Центру за културу „Сирмијумарт“ на сарадњи и помоћи у реализацији овог догађаја.