Промоције

 

ПРОМОЦИЈА  21. БРОЈА ЧАСОПИСА СПОМЕНИЦА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СРЕМ

У оквиру „Новембарских дана“ 28. 11. 2022. године, Историјски архив „Срем” приредио је промоцију 21. броја часописа „Споменица” у Галерији „Лазар Возаровић”.

О древној и блиској историји нашег града, Срема али и других простора, о догађајима који су утицали на људе који данас овде живе, писали су аутори у „Споменици”. Часопис већ више од две деценије објављује Историјски архив „Срем” у нашем граду, а проф. др Ненад Лемајић редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду члан је редакције од оснивања.

„Данас многе установе овог типа покрећу часописе али наш архив је међу ретким у Србији који има ову традицију установљену пре 20 година, а која и данас траје”, рекао је проф. др Ненад Лемајић и додао: „За наш Часопис писали су неки од наших најпознатијих историчара, архивиста, стручњака, институције из којих долазе су високог научног нивоа, а њихови радови дали су велик допринос проучавању овог простора али и шире. Свако од њих, као и уредници дали су допринос да достигне ниво научног часописа. Писали су чланови Историјског института Српске академије наука, велик број професора Филозофског факултета у Новом Саду са Одељења за историју, професори и сарадници бројних факултета, института, представници свих наших најзначајнијих историјских институција, као и установа културе из нашег града. Овај часопис се цитира, научници који овде објављују радове добијају бодове. Уз часопис архива из Пожаревца наш је на највишем нивоу и може да пореди са сличним гласилима која објављују републичке и покрајинске институције. Часописи оваквог нивоа нам требају, они осветљавају локалну историју, а без ње не могу се разумети они снажнији и јачи процеси на много ширем простору. Захвалио бих се Граду Сремска Митровица што подржава излажење и препознаје значај овог часописа.”

Уредници „Споменице” били су Радован Срдић који је уредио, може се рећи нулти број, уредник првог броја била је Нада Симић-Лемајић, да би дугогодишњи уредници били проф. др Ђорђе Ђурић и данашњи главни и одговорни уредник проф. др Ненад Нинковић.

 

Уредник Нинковић захвалио се Граду Сремска Митровица и Покрајинском секретаријату за културу на подршци и представио садржај 21. броја: „Заступљен је велик број радова који се посебно тичу Сремске Митровице или Срема. Садржи различите категорије радова –  чланци и расправе, прилози и грађа, архивистика, историографија, прикази и белешке. Период који је обухваћен је од средњег века до 20. века. Аутори су универзитетски професори, историчари, студенти докторских студија, кустоси, истраживачи. Неки су своје прве научне радове написали управо за Споменицу, а неке су познати и признати научници.”

Историјско-научни часопис почео је 2002. године да се штампа и налази се на листи Министарства науке, регистрован као класа М-53.

О свом прилогу у Часопосу говорио је на промоцији Радован Сремац кустос Музеја наивне уметности „Илијанум” у Шиду.

   

Споменица је од изузетно великог значаја за очување историјско-културних дешавања на простору читавог Срема.

У музичком делу програма учестовао је Хор „Кранчевић” под вођством Јованке Иванић.

   

Водитељ промоције била је Јасна Арбанас.

https://www.sirmiuminfo.rs/vesti/2022/11/promocija-spomenice-istorijskog-arhiva-srem/

Фото: Александар Нинковић и Драган Грујчић.

 

ПРЕДСТАВЉЕН 20. БРОЈ ЧАСОПИСА СПОМЕНИЦА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СРЕМ

Историјски архив „Срем“ приредио је 24. новембра 2021. године, у Галерији „Лазар Возаревић“ промоцију часописа Споменица историјског архива Срем, 20. број.

Присутнима се обратио Дејан Уметић директор Историјског архива „Срем” који се осврнуо на дугу традицију излажења часописа и напоменуо како Историјски архив „Срем“ током свих протеклих 20 година реализује овај пројекат издавања часописа захваљујући финансијској помоћи Града Сремска Митровица и Покрајинског секретаријата за културу.

 
Из предговора:
 
ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ СПОМЕНИЦЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СРЕМ

Свако ко пролази митровачким улицама, на простору од неколико стотина
метара, креће се кроз историју, од антике до савременог доба. Одмале цркве
Светог Стефана, из османских времена, до грађанских кућа из 18. и 19. века,
које окружују два најзначајнија градска трга, од палате римских царева, до
управних зграда Петроварадинског пука, од Гиманзије до Каменог цвета, од
болнице до обале Саве, пролази се поред значајног историјског наслеђа тако да
је постојање научног часописа који се бави историјом града и Срема логичан
след. Он је такав био и 2002. када је покренута Споменица Историјиског
архива Срем, а логично је било и да њен издавач буде баш Архив, иснтитуција
која у својим фондовима чува богат историјски материјал. Споменица данас
обележава јубилеј од две деценије постојања, што је прилика да се подсетимо
на оно што је урађено у претходном периоду.
Споменица је настала 2002. године, после обележавања 55 година рада
Историјског архива Срем (2001), када је замишљено да она буде научни
часопис са акцентом на прошлости Срема а онда и његове шире околине,
без обзира на период. Идеја тадашњег директора Архива, Радована Срдића,
затим, проф. др Ненада Лемајића и Наде СимићЛемајић ( прва главна и
одговорна уредница) брзо је показала добру страну. Уз њих је од првог броја
био Ђорђе Ђурић, тада магистар, а данас редовни професор на Филозофском
факултету у Новом Саду, који је преузео место главног уредника часописа
од другог броја, објављеног 2003. и обављао га до 2016. односно, закључно
са петнаестим бројем часописа. Без жеље да се умањи било чија улога
у уређивању Споменице, несумљив је допринос управо проф. др Ђорђа
Ђурића, који је уз проф. др Ненада Лемајића и Наду СимићЛемајић из године
у годину подизао углед и научни кредибилитет часописа. Од 16. броја главни
уредник Споменице постаје др Ненад Нинковић, данас ванредни професор на
Филозофском факултету у Новом Саду, који је и раније сарађивао у часопису.

Истовремено растао је број чланова Уредништва, тако да он данас уз главног
уредника броји још девет чланова из седам научних инстируција и три државе.
У Споменици Историјског архива Срем од почетка су објављиване
различите категорије радова – чланци и расправе, прилози и грађа,
архивистика, историографија, прикази и белешке. До сада је, укључујући
и број који је пред читаоцима, објављено 15 радова из историографије, 4
in memoriam–а, 18 радова из архивистике, грађа је приређена у 99 радова,
приказана је 101 књига и написано 109 чланака и расправа. Аутори су били
академици, универзитетски професори, историчари, али и лаици, љубитељи
локалне историје, затим, студенти докторских или завршних година студија.
Многи су своје прве научне радове написали управо за Споменицу, а неки
од њих су данас чланови Уредништва часописа. Поред наведеног квалитету
Споменице су доприносили лектор – Татјана Пивнички Дринић и преводилац
резимеа Љиљана Тубић, али и бројни други сарадници којима се овом
приликом захваљујемо. Исту захвалност поред Историјског архива Срем,
где су директори и сарадници увек имали слуха за часопис, дугујемо и Граду
Сремској Митровици, на чијем челу су се налазиле, као што се и данас налазе
особе, са разумевањем за потребу историописања о граду, Срему или његовој
околини. Несебичну помоћ Града, следио је и Покрајински секретаријат
за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП
Војводине, којем смо, такође, захвални. Са вером да ће се оваква пракса и лепа
сарадња наставити и у будућности, захваљујемо се свима онима који нису
овде поменути по имену, али су на било који начин допринели Споменици
Историјског архива Срем. Посебно се захваљујемо њеним читаоцима, чијем
суду препуштамо и овај број.


У Сремској Митровици,
8. новембра 2021.
                                                                                                      УРЕДНИШТВО

Професор др Ненад Нинковић, главни уредник, представио је нови број часописа рекавши: „Већ 20 година сваке године у новембру окупимо се да представимо нови број, овај је специфичан, не само по томе што је јубиларни, него и по броју радова који је објављен који се посебно тичу Сремске Митровице или Срема. Радови прате теме, не само кроз речи, него и визуелно, слике које су биле непознате већини Митровчана, а нарочито широј публици, дају драгоцен поглед на прошлост Сремске Митровице, развој града, прошлост Срема, прошлост породица, тако да имамо један занимљив приступ историји града. Период који је обухваћен је од средњег века па до средине 20. века.”

Професор др Ненад Нинковић представио је у кратком опису сваки појединачни ауторски рад.

Магистар стоматологије Марина Релић, наша суграђанка, објавила је рад у новом броју Споменице. На промоцији је испричала занимљиву причу о својим прецима, познатим  фотографима из породице  Даненбаум, који су имали фотографски атеље  у Митровици с почетка па све до 30-их година 20. века.

Професор др Ненад Лемајић објавио је у новом броју рад: Сукоби око централног градског трга. На промоцији је присутнима испричао неке занимљиве и до сада непознате детаље о томе какву архитектонску визију су имале градске политичке структуре 50-их и 60-их година прошлог века, коко су они видели модерно уређену Сремску Митровицу и какви су компромиси учињени како би се сачувало старо градско језгро Митровице као и остаци античког Сирмијума. Посебно је истакао колику је заслугу у свему имао архитекта Бранко Василић, тадашњи директор Музеја Срема, који се успротивио изградњи „социјалистичког трга“ што је подразумевало рушење десетак грађевина из  граничарског периода које су се налазиле у самом центру града.

У музичком делу програма учествовао је дечији хор Српског дома под вођством Иване Шевић Маркетановић.

Програм је водила Јасна Арбанас.

 

https://www.youtube.com/watch?v=1UnWoEL5OzU

Фотографије преузете са сајта Sirmiuminfo:

https://www.sirmiuminfo.rs/kultura/2021/11/dve-decenije-naucnog-casopisa-spomenica-istorijskog-arhiva-srem/

Промовисана књига „Грађанске куће Сремске Митровице, ауторке Марије Вукајловић

У Галерији „Лазар Возаревић“ 17. децембра 2019. године, одржана је промоција књиге „Грађанске куће Сремске Митровице“, ауторке Марије Вукајловић.

Издавач ове вредне, богато илустроване и опремљене монографије је Историјски архив „Срем“ а финансијски покровитељ Град Сремска Митровица.

Дејан Уметић, директор Историјског архива „Срем“ поздравио је присутне и истакао да је ова књига круна богате издавачке активности Архива у току ове године и додао да иако књига није историјска ипак чува значајна сазнања из усменог предања, настала на основу казивања чланова породица, која заслужују да буду сачувана и објављена.

„Главна тема књиге јесу породични архитектонски објекти, који припадају профаној аррхитектури града и историјату тих објеката, чиме је била неминовна и прича о њиховим власницима, грађанским породицама Сремске Митровице. Текстови су вишеслојни, баве се темама које залазе у историјске, архитектонске уметничке, социјалне и привредне аспекте града на Сави, који је од давнина био важно средиште Срема. Као историчар уметности заинтересовала сам се за архитектонске одлике појединих грађанских кућа и значајан сегмент књиге посветила управо архитектонском наслеђу Сремске Митровице у сфери профане архитектуре од 18. века до Другог светског рата, обрађен кроз приказ 32 појединачне грађанске куће“, рекла је ауторка Марија Вукајловић на промоцији публикације.

У осврту на градитељство грађанских кућа у Сремској Митровици, историчар уметности Мирјана Жигмундовац у рецензији примећује да ауторка описује грађанску архитектуру, осликава време и прилике, помиње типове и облике породичних кућа, наводи историјске податке о њиховом настанку, именује и истиче пројектанте и градитеље. Књига има изузетан значај за боље и потпуније разумевање генезе пројектантских, архитектонских, идејних и стилских својстава грађанских кућа, као и важну улогу у развоју градитељске мисли овог простора. Вредност књиге је вишеслојна а свакако је велики допринос сазнањима о аутентичности градитељства у сфери породичних кућа у Сремској Митровици.

О Сремској Митровици, као посебно занимљивој урбанистичко – просторној целини, чији корени сежу у далеку прошлост града Сирмијума, који је у току свог трајања од два миленијума променио бројна архитектонска решења, али и стамбеној архитектури периода који је обухватила књига говорила је Адријана Шкорић, архитекта у градском Заводу за заштиту спомемика културе.

“ Књига је бар донекле попунила празнину која постоји у изучавању профане архитектуре града, која је некако остала у запећку а сазнања о њој су била врло оскудна. Био је потребан истраживачки рад, који је на срећу предузела Марија Вукајловић и у знатној мери обогатила наша сазнања о овом сегменту градске архитектуре. Данашњи изглед град је највећим делом добио у 18. веку, када су придошлице и колонисти градили куће по својим градитељским искуствима, у барокним традицијама. Тада настају и троугаони градски тргови барокног порекла и грађанске куће са карактеристичним „нирнбершким забатима“. Град се постепено ширио око урбанистичких целина старе и нове чаршије, а облици су постајали све сложенији у стиловима тадашње европске архитектуре“.

Посебно је био дирнут описима Житног трга, дела града где је одрастао и где и данас живи пратећи за време свога дугог века све промене, али сећајући се и прошлости примаријус др Димитрије Мита Стојшић.

„Много тога има у овој књизи богатој и архитектуром и људима“, рекао је др Мита Стојшић, говорећи у име породица, чије су куће обрађене у овој несвакидашњој књизи.

„Књига је и носталгија и сећање на град којег више нема, на Радакову радњу, биоскоп „Зелено дрво“ и „Корзо“, занатлијске радње које су морале бити срушене ради градње данашње Поште, на Житну пијацу са турском калдрмом о коју смо подбијали палчеве јурећи за крпењачом, на излоге у дрвету резбарене, данас алуминијумом замењене, на фијакере који су одолевали новом времену све до 80-их година прошлог века“.

Музички део програма: хор “ Sirmium cantorum“.

Програм је водила Мирјана Марковић.

 

 

 

 

 

Представљен 18. број часописа Споменица Историјског архива „Срем“

У оквиру традиционалне градске  манифестације „Новембарски дани“ 28. новембра 2019. године у Свечаној сали Музеја Срема, са почетком у 18. часова одржана је промоција часописа Споменица Историјскиг архива „Срем.

Научни радови, грађа и прикази из области историје и архивистике сабрани су у новом броју Часописа „Споменица” који већ 18 година објављује Историјски архив „Срем” у нашем граду.

Дејан Уметић директор Историјског архива „Срем” истиче дугу традицију излажења Часописа: „Доказ традиције издавштва наше установе јесте и овај 18. број Часописа у којем се објављују научни радови везани за локалну историју, за историју Срема. Архив је установа која треба да сакупља и чува грађу, али Архив је и установа која треба да публикује грађу и да је интерпретира. Један од циљева овог Часописа је да архивску грађу учини доступном широј јавности. Објавили смо са тим циљем и више монографија и организовали више изложби”.

„Споменицу” је покренуо и први број уредио проф. др Ненад Лемајић, после њега, дуги низ година уредник је био проф. др Ђорђе Ђурић. Своју захвалност претходним уредницима исказао је садашњи уредник проф. Нинковић, такође се захвалио издавачу, директору Дејану Уметићу, Нади Симић Лемајић члану редакције и запосленој у Архиву, Граду Сремска Митровица и Покрајинском секеретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Ненад Нинковић доцент на Филозофском факултету у Новом Саду Одсек за историју и главни уредник „Споменице” Историјског архива „Срем” о часопису каже: „Прво треба истаћи да је „Споменица” Историјског архива „Срем” један од ретких часописа који издаје један град у Србији, већина градова у Србији некада је имала овакве часописе, међутим временом су се они угасили. „Споменица“ траје, ово је 18 број. Она је значајна по томе што има увек неколико врста радова, односно неколико категорија од чланака, преко приказивања грађе која се односи најчешће на Срем, међутим овај број се разликује од претходних по томе што је темат мало проширен тако да нису приказани документи или нису радови који се односе само на Срем, него и на једно шире подручје које је било у односима са политичким, црквеним, културним институцијама Срема. Тако да имамо једно подручје могли би рећи данашње Војводине заступљено у „Споменици”. У њој су објавили не само аутори из Сремске Митровице што је важно истаћи, него и са Филозофског факултета у Новом Саду из архивских и музејских институција, тако да је „Споменица” већ добро препознатљив научни часопис како у Митровици тако и околини Новом Саду, Београду. Имамо проширену редакције београдским члановима тако да то говори само да све више аутора жели да објављује у „Споменици” архива.”

Доц. др Дејана Васин професор Филозофског факултета на Палама, (БИХ), представила је свој рад у „Споменици” који је написала у коауторству са проф. др Милицом Кисић Божић. Реч је о мировним уговорима који су потписани између Угарске и Османског царства који датирају из 1503. и 1519. године. Граница које је у то време обухватала и Срем увек је била немирна и то је само била увертира у нове сукобе, по речима Дејане Васин.

О свом раду говорила је и Мирјана Медалић запослена у Историјском архиву „Срем”. Промоција је уприличена у Музеју Срема и том приликом су сви у публици добили Часопис бесплатно.

У музичком делу програма учестовали су ученици Музичке школе „Петар Кранчевић”. Водитељ промоције била је Јасна Арбанас.

У ових 18 бројева објављено је преко 300 научних радова различитих врста које су написали неки од најугледнији професора универзитета, истраживачи у институтима за историју и друге науке, истраживачи архива Војводине, Сремске Митровице и других. Са тих више од 300 научних радова Часопис је већ постао културно добро.

Сирмиуминфо: https://www.facebook.com/sirmiuminfo.webportal/photos/pcb.3064573923572499/3064571733572718/?type=3&theater

Фото: Александар Нинковић

 

Друга манифестација „Дани руске културе“

Историјски архив „Срем“ је другу годину за редом организовао „Дане руске културе“ од 15. јануара до 25. јануара 2019. године. Манифестацију је пратио разноврсан културни програм, који се одржавао у Музеју Срема. Манифестацију је пратила изложба руског Државног музеја „Л.Н.Толстој“- Ана Карењина као огледало епохе, која је преузета од Руског центра за науку и културу „Руски дом“ из Београда.

Изложба је отворена пригодним  програмом у којем је учествовао црквени хор „Свети Сава“ под управом проф. Јованке Иванић. Програм су водиле проф. Мирјана Марковић и проф. Маргарита Вујовић.

Присутнима су се обратили директор Историјског архива „Срем“ Дејан Уметић, заменик начелника за културу и образовање града Сремска Митровица Зоран Мишчевићи и Мирослав Шпановић председник Одбора за безбедност Скупштине АПВ.

Историјски архив “Срем” је у оквиру обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата организовао изложбу “Срем у Првом светском рату” и представио монографију “Срем у Првом светском рату – лојалност и преки суд”

19.11.2018. године у Галерији “Лазар Возаревић” у 13 сати

Историјски архив “Срем” је у оквиру обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата организовао изложбу и представио монографију “Срем у Првом светском рату – лојалност и преки суд”.

На свечаном отварању изложбе и промоцији монографије говорили су: председник Скупштине Града Сремска Митровица –  Томислав Јанковић, директор Историјског архива “Срем” – Дејан Уметић, аутори изложбе и монографије – др Горан Васин и др Ненад Нинковић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе – др Милан Мићић, који је и отворио изложбу.

У музичком делу програма учествовао је хор “Русински зраци”.

Програм је водила Јасна Арбанас.

Штампање монографије и опремање изложбе реализовано је уз финансијску подршку Града Сремска Митровица.

   

Монографијa Срем у Првом светском рату настала је као резултат  дугогодишњих архивских истраживања  аутора – др Горана Васина и др Ненада Нинковића, у Бечу, Будимпешти, Сентандреји, Београду, Сремским Карловцима, Новом Саду и Сремској Митровици.

Овом књигом они су дали на увид јавности  најразличитију грађу која сведочи о ратним страдањима и недаћама Срба са подручја Срема.

По речима аутора:  архивска грађа и литература, претежно стране провенијенције нам је омогућила да, са једне стране, пратимо ратовање и војне епопеје Сремаца на фронтовима на које су били послати током Великог рата, а са друге стране, да проучимо и судбину Срба који су остали у Срему. Циљ нам је био да прикажемо ратну драму, кроз причу и живот војника, обичног човека, свештеника, који су свакодневицу сукоба пролазили на различите начине сa заједничким именитељем – страдање и неизвесност.

Карловачка митрополија посебно је била под присмотром и притиском државних власти па је њена најважнија целина Архидијецеза, у чијој се канонској ингеренцији налазио Срем, била нераздвојни део наших истраживања. Личност владике пакрачког Мирона Николића, администратора Митрополије у фокусу је наше приче, имајући на уму кључну улогу овог значајног архијереја, који је чинио све да сачува имовину цркве, њене свештенике и вернике.

Страдање Срба у Срему, депортације, интернације, хапшења, монтирани судски процеси, убиства током јесени 1914. део су којем смо посветили највише пажње, покушавајући да их ставимо у контекст процеса који су се истовремено дешавали у Галицији, затим у деловима Чешке и Словачке. Настојали смо да покажемо да се политиком коју су у Бечу и Будимпешти водиле елите од почетка рата, где се на сопственој територији примењивала тактика окупиране земље, реалност распада Монархије била неминовна.

Дезинтеграција Аустроугарске довела је Срем у нови оквир Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, идеја коју су Срби из Срема здушно подржали, као рационални и једини могући наставак политике елита од времена Светозара Милетића, Михаила Полит Десанчића, покрета Уједињене омладине српске и генерација које су имале на уму јасан циљ – сједињење са Краљевином Србијом.

 У немирним годинама између два светска рата српска елита је често заборављала срж те идеје, њену основну премису, да су велике жртве које је поднела српска војска и пречански Срби биле у циљу националног уједињења, а не нових српско–српских раскола који су се завршили великим националним сломом у ХХ веку.

 

Представљен 17. број часописа Споменица Историјског архива “Срем”

У оквиру градске манифестације “Новембарски дани” Историјски архив “Срем” је 7. новембра 2018, у Библиотеци “Глигорије Возаровић” представио нови број Споменице .

 

Часопис “Споменица” већ 17 година објављује Историјски архив “Срем” и исто толико година се он налази на листи Министарства науке Републике Србије, као категорија М-53 – научни часопис. Нови број “Споменице”, 17. по реду објављен је у знаку 300 година Пожаревачког мира и изношења пред јавност важне архивске грађе.

Дејан Уметић директор Историјског архива “Срем” осврнуо се на дугу традицију излажења Часописа: “Доказ традиције издавштва наше установе јесте и овај 17. број Часописа у којем се објављују научни радови везани за локалну историју, за историју Срема. Архив је установа која треба да сакупља и чува грађу, али архив је и установа која треба да публикује грађу и да је интерпретира. Један од циљева овог Часописа је да архивску грађу учини доступном широј јавности. Објавили смо са тим циљем више монографија, а ове године смо имали једну изложбу, а друга је у припреми и биће отворена током Новембарских свечаности”.

Споменицу је покренуо и први број уредио проф. др Ненад Лемајић, после њега, дуги низ година уредник је био проф. др Ђорђе Ђурић. Своју захвалност претходним уредницима исказао је садашњи уредник проф. Нинковић, такође се захвалио издавачу, директору Дејану Уметићу, Нади Симић Лемајић запосленој у Архиву, Граду Сремска Митровица и Покрајинском секеретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Доц. др Ненад Нинковић главни и одговорни уредник “Споменице” предсатвио је нов број: “Ово је један од ретких локалних Часописа, дакле да не излази у Београду или Новом Саду, а да је опстао и квалитет радова и квалитет споменице све више и више напредује. То је препознато и од стране министарства и Покрајинског секретаријата за културу и наравно Града Сремска Митровица, Архива ‘Срем’ који има одличну издавачку делатност. Можемо бити поносни на овај број Споменице, а већ су стигли и радови за наредни број. Иако је веома тешко нешто посебно издвојити, указујем на занимљив рад Милице Кисић Божић и Дејане Васин у којем је преведен Пожаревачки мир, иначе склопљен 1718. године и веома је важан за Сремску Митровицу јер је званично тим миром овде престала власт Османског царства и она је дошла под власт Хабсбуршке монархије. То је било пре три века, тако да ове године обележавамо век од краја Првог светског рата и стварања Југославије, а у Митровици је то и јубилеј три века од ослобођења од Османског царства. Радови колега из овдашњег архива доносе изванредне податке о матичним књигама, написали су их Дејан Мостарлић и Вања Санадер, као и рад о Певачком друштву ‘Кранчевић’, а настали су на основу грађе баш из митровачког архива и доносе прегршт нових података, читав један свет нових података о Срему, Митровчанима, селима и то је велика новина.”

Промоција је уприличена у градској библиотеци и том приликом су сви у публици добили Часопис бесплатно. До данас овај Часопис има статус научног, једини у Срему. У новом броју доноси поглавља: Чланци и расправе, Прилози и грађа, Архивистика и Прикази и белешке.

Проф. др Горан Васин са Филозофског факултета из Новог Сада, представио је “Споменицу” и књигу “Историја Будимске епрахије” коју је такође објавио Историјски архив “Срем” рекавши да је континуитет излажења Часописа веома битан за Град и читав Срем. “Овај часопис бави се сремским темама и историјом Митровице битан је за идентитет ставновника. Архив може да буде поносан са правом и са разлогом на ово вредно и важно издање које наставља да обогаћује историјским темама, новим архивским подацима, новим радовима везаним за историју Срема и Сремске Митровице. Сви који су учествовали у овом великом послу могу да буду поносни јер је ово прави годишњак за историју Срема и на томе треба наставити да се ради. Колега Нинковић и ја заједно смо радили на књизи “Историја Будимске епрахије” која је део нашег истраживања од неколико месеци архивске грађе у Будимпешти и Сент Андреји и први пут се на једном месту показује историја важне епархије са простора некадашње Карловачке митрополије,” рекао је Васин.

У претходних 16 бројева објављено је преко 300 научних радова различитих врста које су написали неки од најугледнији професора универзитета, истраживачи у институтима за историју и друге науке, истраживачи архива Војводине и Сремске Митровице. Са тих више од 300 научних радова Часопис је већ постао културно добро.

У музичком делу програма учестовао је Александар Цигановић, појац. Водитељ промоције била је Јасна Арбанас.

http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=15007&fbclid=IwAR1xWFt1FZ201XRbPPV6GGWjh2W7WX_NfxuWAGvLJzkyP06NpY_kWRq4COc#.W-NaMbNCwzM.google

30. август 2018. године, Музеј Срема, од 19 до 20: 30 сати

У организацији Историјског архива “Срем” и Музеја Срем Митровчанима је представљена књига проф. др Мирославе Мирковић,“Sirmium – Its History from the First Century AD to 582 AD”

Издавач је Историјски архив „Срем“ а суиздавач  Филозофски факултет из Новог Сада.

Дело проф. др Мирославе Мирковић бави се периодом од 1. до краја 6. века, односно од првих писаних извора с краја 1. века пре нове ере до 582. Књига “Сирмиум – Историја римског града од I до краја VI века” која је објављена ранијих година у два издања на српском, сада је објављена и на енглеском језику у допуњеној верзији.

Како је рекла проф. др Мирослава Мирковић, ауторка књиге и низа научних чланака о Сирмијуму: “Ово је монографија о граду, римски градови су имали аутономију, о градској управи, функционисању града и о неким жалосним догађајима јер он је средином V века порушен и то је био почетак краја. Град је опљачакан и порушен, потом се опоравио јер се народ вратио али после скоро једног века дошли су Авари и темељно порушили град, наредили становништву да га напусти, тако да су они гладни, изнурени трогодишњом опсадом напустили град и то је био крај Сирмијума.”

Проф. др Мирослава Мирковић предавала је Историју старог века и касније Римску историју на Филозофском факултету у Београду до 2000. године. Бави се историјом римских градова и провинција, римском војном, социјалном и економском историјом, а посебно се бави проучавањем Сирмијума.

Писала је о веома занимљивим темама: “Било је задовољство и занимљиво читати старе писце и читати натписе, што се врло често запоставља, а имамо их и овде у Музеју Срема, они веома много могу да кажу. Постоји низ питања која су веома занимљива рецимо о становништву, војсци, положају војника, о царевима што сви воле да чују. Низ околности је довео више царева у Сирмијум, два су овде рођена, за трећег нисмо сасвим сигурни, али постоји вероватноћа да јесте. Што је још важније Сирмијум није на граници, он је био база за време ратова и ту се цар може лоцирати, имати штаб, скупити војску и кренути у рат на Дунав против разних племена која хоће бољи живот и надиру на обрађена римска поља да пљачкају. О војсци доста може да се сазна, о царевима мање премда има и ту података на натписима, не много.” додала је проф. Мирковић.

Античку историју проф. др Мирослава Мирковић истражује на пројектима Археолошког центра Филозофског факултета у Београду и пројекту Берлинске академије наука. У стручној и научној јавности веома су познате њене књиге “Позно Римско царство”, “Римска држава под царевима у доба Републике”, “Диоклецијан”, “Живот и преписка Светога Хијеронима”, а књига “Rea Silvia and seven Roman kings” – „Реа Силвија и седам римских краљева“, објављена у Београду,  2014. године, донела је др Мирослави Мирковић престижну награду „Милан Будимир“.

Проф. др Мирослав Вујовић, Филозофски факултет, Београд,  приказао је ово дело на промоцији: “Живот професорице Мирковић јесте античка историја, али њена љубав је Сирмиум и то се види из многобројних радова које је посветила овом граду. Бави се овим темама више од 50 година, од када је постала део легендарног тима поред проф. Грбића и проф. Поповића. Књига Сирмиум на енглеском језику представља и још један продор Митровице у свет. Може да се подели на два дела, први говори о историји Сирмијума, заснован на делима античких историчара и на истраживањима. Велику вредност има и други део – каталог, попис скоро 300 натписа на латинском и грчком језику, а има и хришћанских. Захваљујући делима професорице Мирковић Сирмиум је незаобилазна тема у археологији, не само у Србији, него и у свету.”

У програму промоције учествовали су и проф. др Светозар Бошков, Филозофски факултет, Нови Сад, Мирјана Вашут, директор ЈП „Урбанизам“ и Саша Бугаџија, директор Музеја Срема.

Мирјана Вашут, дипломирани просторни планер, упознала је присутне о просторном и урбанистичком планирању као инструменту заштите археолошког наслеђа у Сремској Митровици: „У Сремској Митровици је евидентиран велики број археолошких налазишта античког царског Сирмијума. Она се налазе унутар бедема и ван бедема царског града али и у кориту реке Саве. Њихово чување обавеза је свих институција које то чине путем планске и правне регулативе.“ У свом даљем излагању рекла је: „Циљ израде сваког просторног или урбанистичког плана где је утврђен археолошки налаз је дефинисање планског основа за коришћење, уређење и заштиту подручја археолошког налазишта, у складу са принципима одрживости и синергијског утицаја у простору. Археолошки локалитети који стварају идентитет Града Сремска Митровица и појединих његових делова у контексту промовисања активности смишљених да ојачају економску базу су редовна тема планских докумената, чиме се даје потпора њиховој заштити, оживљавању и уклапању у животни простор и развој савременог града.

У име организатора и издавача Дејан Уметић, директор Историјског архива „Срем“ рекао је: “Имамо богату издавачку делатност али нам је била изузетна част да можемо да издамо овакво научно дело, поготову што је везано за наше поднебље, за истраживање Сирмијума. Објављено је на енглескм језику и надам се да ће користити како нашим, тако и страним научницима. Поред тога да напоменем да смо објавили друго издање фотомонографије Град вреднији од царске кћери и на српском и на енглеском језику.”

Саша Бугаџија, директор Музеја Срема, упознао је присутне са најновијим археолошким истраживањима на локалитету Глац: „У оквиру сарадње Универзитета у Сиднеју и Археолошког института у Београду, у партнерству са Музејем Срема и Заводом за заштиту споменика културе Сремске Митровице, предвиђено је дугогодишње истраживање касноантичке грађевине на Глацу, у близини Сремске Митровице. Циљ сарадње је оснивање центра који би као задатак имао истраживање и представљање археолошког налазишта, као и омогућавање младим истраживачима да коришћењем најсавременијих метода проучавају античко наслеђе.“

У музичком делу програма учествовао је проф. Ђорђе Илијин са три ауторске композиције на клавиру.

Програм је водила Јасна Арбанас.

 

Промоцију је пратила изложба уметничких експоната Ронилачког клуба „Жута фока“.

Sirmiuminfo>http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=14731#.W4hcKCrSTig.google

Kopernikus RTV Šid >

Pages: 1 2 3


O arhivu Srem ..

Историјски архив Срем
Сремска Митровица.

ulica Vuka Karadžića 4, centrala 022/613-592, faks 022/621-861, direktor 022/625-393

Kategorije

Pretraga

unesite željeni pojam