Издавачка дел.

ЗЕМЉИШНА КЊИГА СЕЛА МАРАДИК 1758-1810. ГОДИНЕ

Др Владан Гавриловић, Сремска Митровица, 2009. године

img733

Од пада Београда под турску власт 1521. године, турске трупе су започеле своје упаде у Срем, да би се после угарског пораза на Мохачу 1526. године, срем као и јужни и централни делови Угарске нашао у саставу Отоманске империје. У турској царевини, Срем, се налазио све до Великог бечког рата, као једна од покрајина у дубокој позадини царства. Почетак Бечког рата (1683) представљао је за Срем и његово становништво крај мирних времена, која су заменила стална разарања, проласци војски, бежања са вековних огњишта. У току рата, који је завршен Карловачким миром 1699. године, Срем је више пута мењао господаре да би на крају остао подељен на “аустријски” и “турски”, у оба случаја под туђинском влашћу.

У лето 1697. године, непосредно пре чувене битке код Сенте (11. септембра), која је донела потпуну победу у рату Хабсбуршкој монархији, догодио се један битан догађај, који ће у многоме одредити даљу судбину Срема. Било је то давање донација на Срем (30. јуна 1697) папином рођаку, кнезу Ливију Одескалкију на име позајмљене суме од 325.000 форинти цару Леополду I за вођење рата са Турцима. Иако је путем донације породици Одескалки дарован цео Срем, пошто турска опасност није још задуго минула, цар је себи, односно држави у посебном уговору јула месеца 1697. године, резервисао право на тврђаве петроварадин, Сланкамен и Земун са миљом простора око њих, чиме је већ на почетку окрњио “Одескалкијев Срем” и поставио темеље за коморске ( државне) провизорате у њему. Како се на територији Срема 1702. године формирала Подунавска и део Посавске војне границе, Одескалкијев срем је био умањен, што је довело до стралних расправа Одескалкија и његових намесника са једне и царског двора са друге стране.

Историја Срема до рата 1716. године се може посматрати двојако, кроз историју Петроварадинског коморског провизората и насеља у његовом оквиру и кроз историју смањеног Одескалкијевог спахилука. Ипак, имали су низ додирних тачака, поготово због тога што је Комора имала право на десетину, работу, царине и са Одескалкијевог спахилука, а исто тако у сремске прилике се стално мешала војска са својим штабом у Петроварадину. Због такве ситуације дошло је 1714. године до новог уговора између царских власти и Одескалкијевог спахилука, у коме је знатно промењена прва тачка уговора из 1697. године. Уговор је измењен с објашњењем да се Даровница односи само на један део Срема, чија вредност одговара суми од 325.000 форинти.Тиме је у Одескалкијев спахилук било укључено 36 насеља, од чега 16 у горњем и 20 у доњем Срему, као и 56 пустара (44  у горњем и 12 у доњем Срему). Центар спахилука постао је Илок, док се између осталих мањих места у спахилуку нашао и Марадик.

Марадик је забележен као насеље још у времену средњовековне угарске државе (1498). С обзиром на значење мађарске речи марадик (остатак) претпостављамо да је био насељен мађарским становништвом.

 

2

 

БЕШЕНОВО

Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила

Др Душко М. Ковачевић, Сремска Митровица – Нови Сад, 2011. године

 

img734

Први поуздани податак о постојању манастира Бешеново забележен је 1545 – 1548. године, у најстаријем турском попису Срема. Деценију касније, 1566. и 1567. године, затим се 1569. године, у једном Минеју, помиње игуман овог манастира Лонгин.

У Пећком поменику из 1627. године наводе и братство и манастир, док из руских архивских извора сазнајемо да су одласци монаха у русију обележили скоро цео XVII век. Зидање зграде конака од трајног материјала на јужној страни, довршено је 1730. године.

Описи Бешенова, његовог покретног и непокретног инвентара, настају приликом канонских визитација фрушкогорских манастира 1734, 1753. и 1771. године. На основу описа из 1753. године сазнајемо да је црквена грађевина стара, да је зидана од опеке, али се време њене градње не наводи. Наведене су и манастирске келије, при чему се за оне на јужној страни каже када су подигнуте, док се за северне и западне само наводи да су старе. Поменута је и стара олтарска преграда, на којој су, по свему судећи, 1770. године иконе делимично замењене онима које је сликао Василиј Романович. Визитатори  потом 1771. године бележе постојање и високог звоника, изграђеног у склопу новоподигнутог западног крила конака. У инвентару из 1896. године, дат је опис манастирског храма Св. Арх: Михајла и Гаврила, сазидана је од цигље, црепом покривена. има пет прозора са гвозденим решеткама, а труло је лимом покривено, на врху са гвозденим крстом. Дугачка је 12 фати, а широка 4 фата, висока, пак 5 фати. Торањ са ћелијама од западне стрехе сазидан је такође од печене цигље, кров лимом покривен, са гвозденим крстом и позлаћеном јабуком, на торњу има 4 звона укупне тежине од 1362 килограма.

У таквом стању Бешеново је дочекало Други светски рат, да би у мају 1944. године, манастир срушен.

 

2

 

Pages: 1 2 3 4 5 6


O arhivu Srem ..

Историјски архив Срем
Сремска Митровица.

ulica Vuka Karadžića 4, centrala 022/613-592, faks 022/621-861, direktor 022/625-393

Kategorije

Pretraga

unesite željeni pojam