Издавачка дел.
Научно-информативна средства о архивској грађи:
Водичи кроз архивске фондове Историјског архива Срем,
(I, II, III, IV свеска, Сремска Митровица, 2002-2005)
Главни уредник: Нада Симић Лемајић
Приређивачи: Драгомир Живановић, Светислав Срдић, Драгица Вулин
Историјски архив “Срем” је до израде овог Водича представио своје фондове у две књиге водича, прва је објављена 1972. године, док је друга објављена 1977. године, у оквиру едиције “Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ – САП Војводина”. У првом Водичу, из 1972. године, представљено је 320 фондова. У другом Водичу, из 1977. године, представљено је 457 фондова и збирки. Како је у протекле три деценије дошло до значајних промена и повећања архивских фондова у нашем архиву, било је неопходно, како за раднике архива тако и истраживаче, израдити нови водич. Зато смо од 2002-2005. године, приступили изради Водича кроз архивске фондове, са подацима на основу тренутног стања у нашим депоима. Као резултат дуготрајног и свеобухватног рада представљамо вам:
– прву свеску у којој је обрађено 286 фондова, односно 1.581 метар дужни архивске грађе.
– другу свеску у којој је обрађено 220 фондова, односно 1.560 метара дужних архивске грађе.
– трећу свеску у којој је обрађено 285 фондова, односно 792 метра дужна архивске грађе.
– четврту свеску у којој су обрађена 422 фонда, односно 432 метра дужна архивске грађе.
СПОМЕНИЦА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА “СРЕМ”
17. број часописа Споменица историјског архива „Срем“ је објављен 2018. године
уредник 18. броја је доц. др Ненад Нинковић
Уредник од 2. до 16. броја Споменице историјског архива „Срем“ био је проф. др Ђорђе Ђурић.
У савременом, све више глобализованом свету у коме неки аутори говоре о “крају историје” поставља се питање о потреби проучавања историје, а самим тим и локалне повести. Наравно, оваква размишљања занемарују да је историјска свест, барем у европској култури, основа људског идентитета и насушна духовна потреба сваког човека. Када кажемо историјска свест, ту се не мисли само на сазнања и представе до којих се долази читањем историографских дела, већ на свест која настаје под утицајем традиције, васпитања у духу одређене културе и осећаја припадности заједници.
Стварајући осећај за постојање прошлости, садашњости и будућности историјска свест “хуманизује” појединца, и тиме што му пружа представу о његовом постојању у одређеном времену, чини га делом човечанства. Ако имамо у виду да историјска наука има задатак да реконструише и тумачи прошлост на објективан и научно заснован начин, јасно је да она треба да има пресудну улогу у креирању историјске свести и да у томе тражи смисао свог постојања. У том контексту треба посматрати и проучавање локалне или, како је неки умањујући јој значај зову, завичајне историје.
Поред тога што би требало да изложи и објасни историју одређене регије, проучавање локалне историје има веома значајну улогу као етапна фаза за синтетичку историографију, која се сматра круном историјске науке. За то је можда најбољи пример проучавања Велике француске револуције, историјског догадаја (и процеса) који привлачи пажњу истраживача још од савременика са краја 18. века па до данас и о коме је вероватно написано највише литературе. Наиме, почетком 20. века обављена су велика систематска истраживања у локалним архивима и написане монографије о појединим регијама Француске у Револуцији. Та истраживања су из темеља изменила дотадашњу представу о неким социјалним и верским питањима, и показала да су се неки процеси индуковали у “провинцији”, а не самом Паризу како се до тада мислило.
У поређењу са великим европским народима, па чак и са неким по броју мањим од нас, наша синтетичка историографија је у великом заостатку. Разлог за то није, по нашем мишљењу, непродуктивност или нестручност наших историчара, већ, између осталог, и недостатак квалитетно написаних локалних историја и обрађених појединих историјских дисциплина.
Дела која обрађују теме из локалне историје, чак и када немају велику историографску вредност, веома су значајна, јер брзо после настанка постају историјски извор. Замислимо, рецимо, да данас имамо једну сачувану историју Митровице коју је написао неки ондашњи свештеник, учитељ или можда апотекар у 18. или 19. веку. Она би данас била извор од непроцењиве вредности чак и ако би у стручном смислу била лоше написана.
Сви они који би данас писали о историји Митровице, Срема, па чак и синтезе националне историје користили би је као драгоцен извор.
…
Срби су у појединим периодима своје историје стварали и неговали културу која их је без сумње сврставала у круг народа европске цивилизације. Међутим, изложени разарајућим ратовима који су често били на ивици геноцида, принуђени да се непрестано селе, без државе и њених институција нису могли сачувати много остатака материјалне културе и писаних извора.
То је вероватно један од разлога што су Срби међу ретким европским народима, ако не и једини који до сада није успео да сачини своју националну енциклопедију и национални библиографски лексикон. Основ за писање хуманистичких енциклопедија и лексикона, мада се то не чини на први поглед, чине управо дела која обрађују локалну историју и дела из њених специјалистичких грана.
…
Полазећи од реченог Уредништво се определило да часопис Споменица Историјског архива “Срем” конципира као часопис, који це првенствено објављивати радове из друштвене , политичке и културне историје Срема (Срема као географске регије без обзира на његову данашњу политичку поделу), остављајући при том простора и за текстове који се односе на историју других регија. Уз то, уважавајући природу установе која стоји иза овог часописа, настојаћемо да објављујемо документа и архивску граду која по свом значају заслужује да јавности буде презентована у целини и у свом изворном облику. У складу са тим део простора биће посвећен и раду архивистичких служби. Намера нам је такоде, да стручну јавност, али и осталу читалачку публику на прикладан начин, уз критичке коментаре, обавештавамо о најновијим историјографским радовима који обрађују прошлост Срема.
Будући да се налази тек на почетку посла на коме је замислило да истраје, Уредништво позива све познаваоце и заљубљенике историје Срема да својим радовима обогате садржај следећих бројева часописа, а да примедбама и сугестијама поправе његов квалитет.
Извод из текста мр Ђорда Ђурића (Треба ли нам данас локална историја?), објављен у предговору 2. броја Споменице Историјског архива “Срем”, 2003. године.
***