Промоције

30. август 2018. године, Музеј Срема, од 19 до 20: 30 сати

У организацији Историјског архива “Срем” и Музеја Срем Митровчанима је представљена књига проф. др Мирославе Мирковић,“Sirmium – Its History from the First Century AD to 582 AD”.

Издавач је Историјски архив “Срем” а суиздавач  Филозофски факултет из Новог Сада.

Дело проф. др Мирославе Мирковић бави се периодом од 1. до краја 6. века, односно од првих писаних извора с краја 1. века пре нове ере до 582. Књига “Сирмиум – Историја римског града од I до краја VI века” која је објављена ранијих година у два издања на српском, сада је објављена и на енглеском језику у допуњеној верзији.

Како је рекла проф. др Мирослава Мирковић, ауторка књиге и низа научних чланака о Сирмијуму: “Ово је монографија о граду, римски градови су имали аутономију, о градској управи, функционисању града и о неким жалосним догађајима јер он је средином V века порушен и то је био почетак краја. Град је опљачакан и порушен, потом се опоравио јер се народ вратио али после скоро једног века дошли су Авари и темељно порушили град, наредили становништву да га напусти, тако да су они гладни, изнурени трогодишњом опсадом напустили град и то је био крај Сирмијума.”

Проф. др Мирослава Мирковић предавала је Историју старог века и касније Римску историју на Филозофском факултету у Београду до 2000. године. Бави се историјом римских градова и провинција, римском војном, социјалном и економском историјом, а посебно се бави проучавањем Сирмијума.

Писала је о веома занимљивим темама: “Било је задовољство и занимљиво читати старе писце и читати натписе, што се врло често запоставља, а имамо их и овде у Музеју Срема, они веома много могу да кажу. Постоји низ питања која су веома занимљива рецимо о становништву, војсци, положају војника, о царевима што сви воле да чују. Низ околности је довео више царева у Сирмијум, два су овде рођена, за трећег нисмо сасвим сигурни, али постоји вероватноћа да јесте. Што је још важније Сирмијум није на граници, он је био база за време ратова и ту се цар може лоцирати, имати штаб, скупити војску и кренути у рат на Дунав против разних племена која хоће бољи живот и надиру на обрађена римска поља да пљачкају. О војсци доста може да се сазна, о царевима мање премда има и ту података на натписима, не много.” додала је проф. Мирковић.

 

Античку историју проф. др Мирослава Мирковић истражује на пројектима Археолошког центра Филозофског факултета у Београду и пројекту Берлинске академије наука. У стручној и научној јавности веома су познате њене књиге “Позно Римско царство”, “Римска држава под царевима у доба Републике”, “Диоклецијан”, “Живот и преписка Светога Хијеронима”, а књига “Rea Silvia and seven Roman kings” – „Реа Силвија и седам римских краљева“, објављена у Београду,  2014. године, донела је др Мирослави Мирковић престижну награду „Милан Будимир“.

 

Проф. др Мирослав Вујовић, Филозофски факултет, Београд,  приказао је ово дело на промоцији: “Живот професорице Мирковић јесте античка историја, али њена љубав је Сирмиум и то се види из многобројних радова које је посветила овом граду. Бави се овим темама више од 50 година, од када је постала део легендарног тима поред проф. Грбића и проф. Поповића. Књига Сирмиум на енглеском језику представља и још један продор Митровице у свет. Може да се подели на два дела, први говори о историји Сирмијума, заснован на делима античких историчара и на истраживањима. Велику вредност има и други део – каталог, попис скоро 300 натписа на латинском и грчком језику, а има и хришћанских. Захваљујући делима професорице Мирковић Сирмиум је незаобилазна тема у археологији, не само у Србији, него и у свету.”

У програму промоције учествовали су и проф. др Светозар Бошков, Филозофски факултет, Нови Сад, Мирјана Вашут, директор ЈП “Урбанизам” и Саша Бугаџија, директор Музеја Срема.

 

Мирјана Вашут, дипломирани просторни планер, упознала је присутне о просторном и урбанистичком планирању као инструменту заштите археолошког наслеђа у Сремској Митровици: “У Сремској Митровици је евидентиран велики број археолошких налазишта античког царског Сирмијума. Она се налазе унутар бедема и ван бедема царског града али и у кориту реке Саве. Њихово чување обавеза је свих институција које то чине путем планске и правне регулативе.” У свом даљем излагању рекла је: “Циљ израде сваког просторног или урбанистичког плана где је утврђен археолошки налаз је дефинисање планског основа за коришћење, уређење и заштиту подручја археолошког налазишта, у складу са принципима одрживости и синергијског утицаја у простору. Археолошки локалитети који стварају идентитет Града Сремска Митровица и појединих његових делова у контексту промовисања активности смишљених да ојачају економску базу су редовна тема планских докумената, чиме се даје потпора њиховој заштити, оживљавању и уклапању у животни простор и развој савременог града.

У име организатора и издавача Дејан Уметић, директор Историјског архива “Срем” рекао је: “Имамо богату издавачку делатност али нам је била изузетна част да можемо да издамо овакво научно дело, поготову што је везано за наше поднебље, за истраживање Сирмијума. Објављено је на енглескм језику и надам се да ће користити како нашим, тако и страним научницима. Поред тога да напоменем да смо објавили друго издање фотомонографије Град вреднији од царске кћери и на српском и на енглеском језику.”

Саша Бугаџија, директор Музеја Срема, упознао је присутне са најновијим археолошким истраживањима на локалитету Глац: “У оквиру сарадње Универзитета у Сиднеју и Археолошког института у Београду, у партнерству са Музејем Срема и Заводом за заштиту споменика културе Сремске Митровице, предвиђено је дугогодишње истраживање касноантичке грађевине на Глацу, у близини Сремске Митровице. Циљ сарадње је оснивање центра који би као задатак имао истраживање и представљање археолошког налазишта, као и омогућавање младим истраживачима да коришћењем најсавременијих метода проучавају античко наслеђе.”

У музичком делу програма учествовао је проф. Ђорђе Илијин са три ауторске композиције на клавиру.

Програм је водила Јасна Арбанас.

 

Промоцију је пратила изложба уметничких експоната Ронилачког клуба “Жута фока”.

 

Sirmiuminfo>http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=14731#.W4hcKCrSTig.google

Kopernikus RTV Šid >

 

 

 15. јануар 2018. године, Галеријa “Лазар Возаревић” са почетком у 18 сати

У организацији Историјскиг архива “Срем”  отворена изложба “Руски емигранти и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици”.

Изложба “Руски емигранти и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици” садржи фотографије и записе о људима који су живели и градили овај град , људима који су оставили печат у друштвеном и културном животу Сремске Митровице и Срема а пореклом су из Русије. Повод за изложбу је 100 година од доласка Руса у Срем.

         

Дејан Уметић, директор Историјског архива “Срем” обративши се бројној публици за коју је сала митровачке Галерије била мала истакао је: “Изложбу смо организовали поводом 100 година од доласка руских емиграната у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, првенствено у Срем. На овој изложби се могу видети и неки подаци који до сада нису обрађивани, ни презентовани о неким руским емигрантским породицама из Сремској Митровици, Шида и из Руме. Изложба траје десет дана, а током трајања изложбе смо уз помоћ бројних сарадника и пријатеља руске културе организовали као пратећи програм и Дане руске културе у Срему .”

        

“Мени је драго да Архив Срема и  Музеј Војводине уз подршку  Галерије “Лазар Возаревић” на овај начин обележавају долазак Руса у Срем, у област која има богату историју,” рекао је др Драго Његован, директор Музеја Војводине у име суорганизатора и додао: “Ми треба да долазимо на овакве часове историје. Ово је велики час историје руског народа. Приказан је један сегмент трагедије руског народа после кога су многе руске породице дошле на ове просторе. Неке су дошле и у Срем.  Русе принуђене да због грађанског рата и терора, напусте своја огњишта, Сремци су дочекали отвореног срца не само због тога што су им духовно били блиски већ што су и сами кроз своју историју прошли кроз сеобе, патње и муке.  О некима од њих који су нашли уточиште у Срему, па и у Сремској Митровици говори ова изложба”.

        

Аутори изложбе су су доц. др Ненад Нинковић, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду; проф. др Горан Васин, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду; Сузана Миловановић, историчар, музејски саветник у Музеју Војводине у Новом Саду и Нада Симић Лемајић, историчар, виши архивиста у Историјском архиву „Срем“.

Доц. др Ненад Нинковић један од аутора изложбе говорио је о мотивима за организовање оваквог догађај: “У наслову изложбе је наглашена Сремска Митровица јер Митровица никад није обрађена у том смислу, проучавања руске емиграције, ни ликовно, ни истраживачки. Једино је неке аспекте ове тематике обрађивао хроничар Митровице мр Живко Попов, он је писао и доста његових текстова смо искористили за легенду изложбе, као и податке које је оставила Лариса Крутиков Богдановић. То је био почетак изложбе, даље смо је развијали и прво смо морали да укажемо на Срем како се ту уопште досељавају Руси. Најзначајнија колонија је била у Сремским Карловцима, ту је било седиште Руске цркве,  за вернике у читавом свету. Овде су донети подаци о Русима после Првог светског рата, често су се селили и после тога, па су неки дошли у Сремску Митровицу и после тог периода. Сви су у  Краљевину СХС (Југославију) дошли после Октобарске револуције која је после 1920. била велика руска колонија.”
О неким руским породицама се зна више, о некима није остало пуно писаних трагова. Тако се на изложби спомињу презимена Римски-Корасков, Хуђаков, Скуратов, Кутузов, Крутиков, Лукјанченко и многа друга. Међу личностима које су обележиле прошлост Сремске Митровице својим радом и ангажовањем издвојени су: Јевгенија Свинарска, Ирина Непокојчицка, Јаков Шпилевој и Лариса Крутиков Богдановић.


Драган Хамовић, саветник министра културе Републике Србије истакао је значај изложбе: “Аутори изложбе посегли су за истраживачким напором да представе један сегмент овог огромног таласа који се након кобног грађанског рата пре 100 година расуо по земљама Европе, један рукавац пробраних људи, сегмент просторно издвојен али грађом добро покривен. Читав тај покрет у каталогу изложбе аутори чињенично поткрепљују у широком захвату. Израњају појединачни ликови, животописи, послови и судбине, смењују их и њихови потомци чуваоци успомене на претке. Тема припада кругу оних темељних за нашу историјску свест, то је повест које се неизоставно морамо сећати.”

 

Отварању су присуствовали, поред бројне публике из целог Срема и чланова породица потомака руских емиграната, Драган Хамовић, саветник министра културе Републике Србије са сарадницима, Алексеј Морозов, аташе за културу Руске федерације у Србији, Његово преосвештенство владика сремски Г. Василије, и свештеници СПЦ Сремске епархије, председник Скупштине града Томислав Јанковић, начелник за културу, спорт и омладину Града Илија Недић, председник Одбора за безбедност Скупштине АП Војводине Мирослав Шпановић, представници Војног музеја, Архива Југославије, Завичајног Музеја Рума, директори и представници установа културе Града Сремска Митровица и представници бројних удружења српско-руског пријатељства те поштоваоци Русије и руске културе.

 

     

     

Изложбу је отворио Василиј Владимирович Галатионов заменик директора Руског дома “Мени је драго да се толико велика пажња посвећује овој теми, теми руских емиграната у Србији и да то није у забораву. Ова изложба још једном подвлачи посебан однос Срба и Руса и илуструје како су наши емигранти били овде добродошли, што је био преседан у свету. Овде су многи Руси нашли другу и топлу домовину.”

 

У уметничком програму је наступио Хор “Sirmium Cantorum”  под диригентском палицом Војислава Бугарског, уз вокалну солисткињу Светлану Митровић. Извели су неколико духовних и руских нумера. Током трајања изложбе биће организовани Дани руске културе до 25. јануара. Публика ће моћи да чује предавања о српско-руским односима и културним везама, да присуствује јавном часу руског језика, види филмове и чује наступе хорова. Програми ће почињати у 18 сати и сви ће бити одржани у митровачкој Галерији “Лазар Возаревић”. Изложбу, као и Дане руске културе организује Историјски архив “Срем”, а суорганизатор је Музеј Војводине.

 

       

 

Више потомака Руса који су тих година дошли из Русије присуствовали су отварању, а један од њих Никола Стеценко је рекао: “Мој отац је дошао из Русије, колико знам 1922. се у Котору искрцао, био је у Београду 1930. године а пошто је радио у речној пловидби зимовник је био на Сави и ту се оженио Сремицом и доселио у Сремску Митровицу.”

 

Програм отварања Изложбе је водила Јасна Арбанас која је присутне својом Причом о доласку Руса у Срем увела у садржај изложбе. Део ове Приче на руски језик је превела професорица Милијана Котарлић а испричала ју је професорица Маргарита Вујовић.

         

Из уводне Приче  Јасне Арбанас на отварању Изложбе

,,Док вејавица брише снегом меким посуте путеве степске а руска тројка јури кроз шуму бреза, и непрегледне боровине у хуку вечери чује се топли вечерњи звон црквени и весели шарени прапорци а ноћ у ветру невешто сакупља и отима успомене…”

 

 

Представљен 16. број часописа Споменица Историјског архива “Срем”

28. новембра 2017. године у читаоници Библиотеке “Глигорије Возаровић” у 18. часова

У оквиру традиционалне манифестације Новембарски дани, Историјски архив “Срем” је организовао представљање 16. броја свога годишњака, часописа Споменица.

Присутне госте и посетиоце поздравио је директор Историјског архива “Срем” Дејан Уметић.

О 16. броју часописа Споменица, говорио је уредник др Ненад Нинковић.

Своје радове су представили историчари, др Горан Васин и др Милан Мицић.

Програм је водила Јасна Арбанас.

У музичком делу програма учествовао је Еди Тајм који је на гајдама извео композиције:

Хајде Тодоре, Сватовац и Гајдашко коло.

 

 

 

Историјски архив „Срем“ и Спортски савез Града Сремска Митровица, представили су митровачкој публици нову књигу, монографију „ Историја спорта у Сремској Митровици“ књига 1.

28. јун 2017, “Pinki caffe”/ Пословно – спортски центар “Пинки”

У изузетно лепом амбијенту „Pinki caffe-a“ у Пословно – спортском  центру „Пинки“, синоћ је пред бројном публиком представљена монографија о спорту у Сремској Митровици.  У оквиру програма, присутне су поздравили у име организатора, Дејан Уметић, директор Историјског архива „Срем“ и Немања Црнић, секретар Спортског савеза Града Сремска Митровица.  У својим обраћањима су нагласили да се рад на пројекту наставља и позвали  су све спортисте, тренере и спортске радике да се прикључе са својим сазнањима , подацима и фотографијама из приватних збирки, и тиме допринесу да се што успешније истраже и спортови о којима није писано  у првој књизи, а то су: кошарка, рукомет, стрељаштво, атлетика, бокс, дизање тегова, пливање и други. Свака помоћ и податак као и  фотографије су од изузетног значаја за успешну реализацију пројекта. Такође су се у име издавача и суиздавача захвалили покровитељу пројекта, Граду Сремска Митровица и Општинској управи за омладину, спорт и културу.  О књизи су детаљније говорили редактор Ненад  Лемајић и  аутор поглавља о фудбалу,  Јовица Стевић.

У музичком делу програма учествовао је дечији хор „Piccolo“, са три песме: „Навијачка песма“, „Хоћемо гол“ и „Пливачка песма“.

Промоцији су присуствовала и деца, чланови Тријатлон клуба из Сремске Митровице са својим тренером Александром Гавриловићем.

Програм је водила Јасна Арбанас.

Захваљујемо се колективу Пословно – спортског центра “Пинки” на изузетној пословности, љубазности и помоћи у организацији промоције.

Из предговора:

“Дуго очекивана моногрографија о спорту у Сремској Митровици реализована је захваљујући активном ангажману великог броја спортиста и спортских радника из Сремске Митровице. У тренутку када се зачела идеја да митровачки спорт буде представљен у монографији која би подсетила на најзначајније спортисте, клубове и успехе које је овај град постигао током прошлог и у прве две деценије овог века чинило се то као немогућ задатак. Желели смо да на једном месту подсетимо на све оно што је важно за историју спорта нашег града и дамо велики број података о његовим клубовима, спортистима и тренерима. Имена оснивача и такмичара, најстаријих спортских колектива у граду насталих пре више од столећа нестала су из сећања и морали смо их мукотрпним радом тражити у ретким записима. Требало се сетити многих спортских радника, тренера, организатора и других стучњака без којих наши спортисти не би могли постићи своје врхунске резултате. Врхунских резултата није било мало. Нису се смели заборавити ни клубови, ФК Срем који је раних шездесетих неколико година био у самом врху изузетно јаке Друге лиге Исток некадашње Југославије (играо једанаест година у периоду 1958-1972), и Женски одбојкашки клуб Срем који је три године играо у Првој лиги такозване скраћене Југославије (200-2003), као и најтрофејнији колектив Кајакашки клуб Вал. Сјајни су успеси појединачних спортиста у кајаку и атлетициГрад је дао и девет учесника олимпијада (два фудбалера, пет кајакаша и две атлетичарке). Документације је било веома мало. Многи клубови нису радили у континуитету. То је веома отежало прикупљање података. Захваљујћи неколицини ентузијаста прикупљени су подаци о неколико мада веома значајних спортова. Они су трудом редакције и аутора појединих поглавља сакупљени у овој првој књизи под називом Историја спорта у Сремској Митровици, књига 1. Ова монографија је прва у серији којом ће бити обухваћени сви спортски колективи и верујемо да нећемо дуго чекати до појављивања наредне књиге. Верујемо да ће она бити подстицај новим генерацијама спортиста да буду једнако успешни а и бољи од легенди митровачког спорта који се помињу у овој књизи…”

                                                                                                                                                Редакција, септембар 2016. године

 

 

IMG_0015 IMG_0022  IMG_0018  IMG_0006 IMG_0002  IMG_0009 IMG_0007 IMG_0011   IMG_0025

 

 

19.5.2017. године у 13 часова, на Тргу Ћире Милекића, у присуству бројних званичника, гостију и суграђана,  Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић  отворио је изложбу МИТРОВИЦА НА САВИ – велике опомене – велики градитељски подухвати.

 

Организатор изложбе: Историјски архив “Срем”

Покровитељ: Град Сремска Митровица.

Аутор: Миленко Бобић.

Уредник: Нада Симић Лемајић.

Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ – велике опомене – велики градитељски подухвати.

се може погледати  до 30.6.2017. године.

Изложба се одржава у знак сећања на догађаје из 2014. године, када се град успешно одбранио од поплавног таласа, као и сећања на велике поплаве које су угрожавале град кроз историју и градитељске подухвате и солидарност грађана Митровице да одбране и очувају имовину и животе грађана.

Кроз слике и речи, порука изложбе би била да река увек може да изненади, а на нама, грађанима Митровице,  је одговорност, знање и спремност да у сваком тренутку уз солидарност и заједнички труд задржимо реку у њеном кориту и одбранимо свој град.

Непрегледна поља издашне сремске равнице настала су захваљујући огромном уложеном труду бројних генерација које су стотинама година браниле и култивисале равницу и обалу реке Саве. Тако су створени услови да се надземне и подземне воде претворе од рушилачког у елемент развоја. Тај труд се исплатио тадашњим и будућим генерацијама али се и данас мора наставити  ради нас, наше деце и будућих генерација.

Присутне је на самом почетку програма поздравио Дејан Уметић, директор Историјског архива “Срем”.

О томе шта је урађено од 2014. до данас у правцу заштите од великих вода говорио је директор Водо-привредног предузећа “Сава”, Славко Дубљевић. „Одбрана 2014. године је успела највише захваљујући Локалној самоуправи и Покрајинском секретаријату. Када је Штаб пресељен из Новог Сада у Митровицу тадашњи градоначелник Бранислав Недимовић је рекао да сада они слушају, а на прво место долазе струка и техиника. Мислим да је техника оправдала то поверење. Све што смо покренули за ове три године, санације, изградњу насипа је важно, али почетком јуна очекујемо и изградњу насипа у дужини од три километра, испод Хртковаца и Јарка. Тим насипом штитићемо велико регионално извориште, затим планирамо да изградимо неколико мањих насипа  те би Митровица била одлично обезбеђена од поплава. Ту је и планирани мобилни систем заштите“, додао је Славко Дубљевић директор ВП „Сава“.

О самој изложби, разлозима које су га навеле да се бави поменутом темом, говорио је аутор Миленко Бобић.

Аутор изложбе је предложио надлежним у градској управи да се трајно постави изложбена спомен соба која би подсећала на напоре грађана да се изнесу са ћудима реке и тренутке када су се грађани и река међусобно носили исказујући своје рушилачке и стваралачке снаге.

Министар пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије, Бранислав Недимовић, након присећања на велике поплаве из маја месеца 2014, одао је захвалност бранитељима који су солидарним радом победили водену стихију, такође је подсетио присутне на председника Општине Ђорђа Стојшића и у свом обраћању је нагласио: „Данас сам замолио градоначелника да се покрене једна иницијатива која је постојала у мојој глави већ годину, две. Наиме, да се плато код Капетаније назове по Ђорђу Стојшићу, једном од градоначелника Сремске Митровице, који је био иницијатор изградње кеја и одбрамбеног система од поплава 70-их година прошлог века. Те 2014. године нам је то много значило приликом одбране града“, рекао је Бранислав Недимовић министар пољопривреде и заштите животне средине, који је потом отворио изложбу.

Музички део програма: Тамбурашки оркестар „ Лагани бећарац“.

Програм је водила Јасна Арбанас.

 

Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ велике опомене велики градитељски подухвати Митровица на Сави велике опомене велики градитељски подухвати Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ велике опомене велики градитељски подухвати  Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ велике опомене велики градитељски подухвати Изложба Митровица на сави  Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ велике опомене велики градитељски подухвати  Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ велике опомене велики градитељски подухвати  Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ велике опомене велики градитељски подухвати  Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ велике опомене - велики градитељски подухвати Изложба МИТРОВИЦА НА САВИ

SIRMIUMINFO: http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=13075#.WR9CnvrZOcc.google

KOPERNIKUS RTV: https://www.facebook.com/radiosid/videos/1530015573709762/?hc_ref=PAGES_TIMELINE

 

Историјски архив ,,Срем’’ обележио је 70 година постојања и рада промоцијом 15. броја Часописа ,,Споменица” 2. 11. 2016. године, у свечаној сали Музеја Срема. Свечаност је организована у оквиру Новембарских дана.

Поводом 70 година трајања Историјског архива “Срем” од 1946-2016. године, одржана је промоција 15. броја Часописа Споменица који се налази на листи научних часописа Републике Србије.

Дејан Уметић директор Историјског архива “Срем” истакао је: “Архив је установа која треба да сакупља и чува грађу, али архив је и установа која треба да публикује грађу и да је интерпретира. Један од циљева овог часописа је да архивску грађу учини доступном широј јавности.”

“Регионални историјски архиви у Војводини основани су 2. новембра 1946. године, а међу њима и регионални архив Срема”, рекла је Јасна Арбанас секретар установе: “Статус регионалне установе која покрива свих седам општина Срема, наш архив је задржао до данашњих дана.”

Према речима главног уредника ,,Споменице” проф. др Ђорђа Ђурића: “У нашој култури која је обележена дисконтинуитетима овај часопис траје већ 15 година. Споменицу је покренуо и први број уредио проф. др Ненад Лемајић и од тада до данас овај часопис, једини у Срему има статус научног.”

“У ових 15 бројева објављено је близу 300 научних радова различитих врста које су написали неки од најугледнији професора универзитета, истраживачи у институтима за историју и друге науке, истраживачи архива Војводине и Сремске Митровице”, рекао је Ђурић и додао: “Са ових 300 научних радова Часопис је већ постао културно добро.”

О свом раду о Петроварадинском пуку објављеном у новом броју “Споменице” говорио је проф. др Ненад Нинковић истакавши да је седиште тог пука било недалеко од зграде архива у Сремској Митровици. Додао је: “Године 1716. Сремска Митровица је прешла у састав Монархије, што је потврђено 1718. Од тада је прошло три века како су  трупе Османске државе напустиле Срем.”

Промоција је праћена презентацијом старих фотографија архива, грађе и запослених на видео биму.

У уметничком делу програма учестовали су ученици Музичке школе “Петар Кранчевић”.

1 2 3 4 2a 5 6 7 8 9 10 11

 

 

Pages: 1 2 3 4


O arhivu Srem ..

Историјски архив Срем
Сремска Митровица.

ulica Vuka Karadžića 4, centrala 022/613-592, faks 022/621-861, direktor 022/625-393

Ranija Obaveštenja

Kategorije

Pretraga

unesite željeni pojam