Промоције

Историјски архив “Срем” је у оквиру обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата организовао изложбу “Срем у Првом светском рату” и представио монографију “Срем у Првом светском рату – лојалност и преки суд”

 

Историјски архив “Срем” је у оквиру обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата организовао изложбу и представио монографију “Срем у Првом светском рату – лојалност и преки суд”.

На свечаном отварању изложбе и промоцији монографије говорили су: председник Скупштине Града Сремска Митровица –  Томислав Јанковић, директор Историјског архива “Срем” – Дејан Уметић, аутори изложбе и монографије – др Горан Васин и др Ненад Нинковић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе – др Милан Мићић, који је и отворио изложбу.

У музичком делу програма учествовао је хор “Русински зраци”.

Програм је водила Јасна Арбанас.

Штампање монографије и опремање изложбе реализовано је уз финансијску подршку Града Сремска Митровица.

   

 

Монографијa Срем у Првом светском рату настала је као резултат  дугогодишњих архивских истраживања  аутора – др Горана Васина и др Ненада Нинковића, у Бечу, Будимпешти, Сентандреји, Београду, Сремским Карловцима, Новом Саду и Сремској Митровици.

Овом књигом они су дали на увид јавности  најразличитију грађу која сведочи о ратним страдањима и недаћама Срба са подручја Срема.

По речима аутора:  архивска грађа и литература, претежно стране провенијенције нам је омогућила да, са једне стране, пратимо ратовање и војне епопеје Сремаца на фронтовима на које су били послати током Великог рата, а са друге стране, да проучимо и судбину Срба који су остали у Срему. Циљ нам је био да прикажемо ратну драму, кроз причу и живот војника, обичног човека, свештеника, који су свакодневицу сукоба пролазили на различите начине сa заједничким именитељем – страдање и неизвесност.

Карловачка митрополија посебно је била под присмотром и притиском државних власти па је њена најважнија целина Архидијецеза, у чијој се канонској ингеренцији налазио Срем, била нераздвојни део наших истраживања. Личност владике пакрачког Мирона Николића, администратора Митрополије у фокусу је наше приче, имајући на уму кључну улогу овог значајног архијереја, који је чинио све да сачува имовину цркве, њене свештенике и вернике.

Страдање Срба у Срему, депортације, интернације, хапшења, монтирани судски процеси, убиства током јесени 1914. део су којем смо посветили највише пажње, покушавајући да их ставимо у контекст процеса који су се истовремено дешавали у Галицији, затим у деловима Чешке и Словачке. Настојали смо да покажемо да се политиком коју су у Бечу и Будимпешти водиле елите од почетка рата, где се на сопственој територији примењивала тактика окупиране земље, реалност распада Монархије била неминовна.

Дезинтеграција Аустроугарске довела је Срем у нови оквир Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, идеја коју су Срби из Срема здушно подржали, као рационални и једини могући наставак политике елита од времена Светозара Милетића, Михаила Полит Десанчића, покрета Уједињене омладине српске и генерација које су имале на уму јасан циљ – сједињење са Краљевином Србијом.

 У немирним годинама између два светска рата српска елита је често заборављала срж те идеје, њену основну премису, да су велике жртве које је поднела српска војска и пречански Срби биле у циљу националног уједињења, а не нових српско–српских раскола који су се завршили великим националним сломом у ХХ веку.

 

 

Представљен 17. број часописа Споменица Историјског архива “Срем”

 

У оквиру градске манифестације “Новембарски дани” Историјски архив “Срем” је 7. новембра 2018, у Библиотеци “Глигорије Возаровић” представио нови број Споменице .

 

Часопис “Споменица” већ 17 година објављује Историјски архив “Срем” и исто толико година се он налази на листи Министарства науке Републике Србије, као категорија М-53 – научни часопис. Нови број “Споменице”, 17. по реду објављен је у знаку 300 година Пожаревачког мира и изношења пред јавност важне архивске грађе.

Дејан Уметић директор Историјског архива “Срем” осврнуо се на дугу традицију излажења Часописа: “Доказ традиције издавштва наше установе јесте и овај 17. број Часописа у којем се објављују научни радови везани за локалну историју, за историју Срема. Архив је установа која треба да сакупља и чува грађу, али архив је и установа која треба да публикује грађу и да је интерпретира. Један од циљева овог Часописа је да архивску грађу учини доступном широј јавности. Објавили смо са тим циљем више монографија, а ове године смо имали једну изложбу, а друга је у припреми и биће отворена током Новембарских свечаности”.

Споменицу је покренуо и први број уредио проф. др Ненад Лемајић, после њега, дуги низ година уредник је био проф. др Ђорђе Ђурић. Своју захвалност претходним уредницима исказао је садашњи уредник проф. Нинковић, такође се захвалио издавачу, директору Дејану Уметићу, Нади Симић Лемајић запосленој у Архиву, Граду Сремска Митровица и Покрајинском секеретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Доц. др Ненад Нинковић главни и одговорни уредник “Споменице” предсатвио је нов број: “Ово је један од ретких локалних Часописа, дакле да не излази у Београду или Новом Саду, а да је опстао и квалитет радова и квалитет споменице све више и више напредује. То је препознато и од стране министарства и Покрајинског секретаријата за културу и наравно Града Сремска Митровица, Архива ‘Срем’ који има одличну издавачку делатност. Можемо бити поносни на овај број Споменице, а већ су стигли и радови за наредни број. Иако је веома тешко нешто посебно издвојити, указујем на занимљив рад Милице Кисић Божић и Дејане Васин у којем је преведен Пожаревачки мир, иначе склопљен 1718. године и веома је важан за Сремску Митровицу јер је званично тим миром овде престала власт Османског царства и она је дошла под власт Хабсбуршке монархије. То је било пре три века, тако да ове године обележавамо век од краја Првог светског рата и стварања Југославије, а у Митровици је то и јубилеј три века од ослобођења од Османског царства. Радови колега из овдашњег архива доносе изванредне податке о матичним књигама, написали су их Дејан Мостарлић и Вања Санадер, као и рад о Певачком друштву ‘Кранчевић’, а настали су на основу грађе баш из митровачког архива и доносе прегршт нових података, читав један свет нових података о Срему, Митровчанима, селима и то је велика новина.”

Промоција је уприличена у градској библиотеци и том приликом су сви у публици добили Часопис бесплатно. До данас овај Часопис има статус научног, једини у Срему. У новом броју доноси поглавља: Чланци и расправе, Прилози и грађа, Архивистика и Прикази и белешке.

Проф. др Горан Васин са Филозофског факултета из Новог Сада, представио је “Споменицу” и књигу “Историја Будимске епрахије” коју је такође објавио Историјски архив “Срем” рекавши да је континуитет излажења Часописа веома битан за Град и читав Срем. “Овај часопис бави се сремским темама и историјом Митровице битан је за идентитет ставновника. Архив може да буде поносан са правом и са разлогом на ово вредно и важно издање које наставља да обогаћује историјским темама, новим архивским подацима, новим радовима везаним за историју Срема и Сремске Митровице. Сви који су учествовали у овом великом послу могу да буду поносни јер је ово прави годишњак за историју Срема и на томе треба наставити да се ради. Колега Нинковић и ја заједно смо радили на књизи “Историја Будимске епрахије” која је део нашег истраживања од неколико месеци архивске грађе у Будимпешти и Сент Андреји и први пут се на једном месту показује историја важне епархије са простора некадашње Карловачке митрополије,” рекао је Васин.

У претходних 16 бројева објављено је преко 300 научних радова различитих врста које су написали неки од најугледнији професора универзитета, истраживачи у институтима за историју и друге науке, истраживачи архива Војводине и Сремске Митровице. Са тих више од 300 научних радова Часопис је већ постао културно добро.

У музичком делу програма учестовао је Александар Цигановић, појац. Водитељ промоције била је Јасна Арбанас.

http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=15007&fbclid=IwAR1xWFt1FZ201XRbPPV6GGWjh2W7WX_NfxuWAGvLJzkyP06NpY_kWRq4COc#.W-NaMbNCwzM.google

 

30. август 2018. године, Музеј Срема, од 19 до 20: 30 сати

У организацији Историјског архива “Срем” и Музеја Срем Митровчанима је представљена књига проф. др Мирославе Мирковић,“Sirmium – Its History from the First Century AD to 582 AD”

Издавач је Историјски архив “Срем” а суиздавач  Филозофски факултет из Новог Сада.

Дело проф. др Мирославе Мирковић бави се периодом од 1. до краја 6. века, односно од првих писаних извора с краја 1. века пре нове ере до 582. Књига “Сирмиум – Историја римског града од I до краја VI века” која је објављена ранијих година у два издања на српском, сада је објављена и на енглеском језику у допуњеној верзији.

Како је рекла проф. др Мирослава Мирковић, ауторка књиге и низа научних чланака о Сирмијуму: “Ово је монографија о граду, римски градови су имали аутономију, о градској управи, функционисању града и о неким жалосним догађајима јер он је средином V века порушен и то је био почетак краја. Град је опљачакан и порушен, потом се опоравио јер се народ вратио али после скоро једног века дошли су Авари и темељно порушили град, наредили становништву да га напусти, тако да су они гладни, изнурени трогодишњом опсадом напустили град и то је био крај Сирмијума.”

Проф. др Мирослава Мирковић предавала је Историју старог века и касније Римску историју на Филозофском факултету у Београду до 2000. године. Бави се историјом римских градова и провинција, римском војном, социјалном и економском историјом, а посебно се бави проучавањем Сирмијума.

Писала је о веома занимљивим темама: “Било је задовољство и занимљиво читати старе писце и читати натписе, што се врло често запоставља, а имамо их и овде у Музеју Срема, они веома много могу да кажу. Постоји низ питања која су веома занимљива рецимо о становништву, војсци, положају војника, о царевима што сви воле да чују. Низ околности је довео више царева у Сирмијум, два су овде рођена, за трећег нисмо сасвим сигурни, али постоји вероватноћа да јесте. Што је још важније Сирмијум није на граници, он је био база за време ратова и ту се цар може лоцирати, имати штаб, скупити војску и кренути у рат на Дунав против разних племена која хоће бољи живот и надиру на обрађена римска поља да пљачкају. О војсци доста може да се сазна, о царевима мање премда има и ту података на натписима, не много.” додала је проф. Мирковић.

 

Античку историју проф. др Мирослава Мирковић истражује на пројектима Археолошког центра Филозофског факултета у Београду и пројекту Берлинске академије наука. У стручној и научној јавности веома су познате њене књиге “Позно Римско царство”, “Римска држава под царевима у доба Републике”, “Диоклецијан”, “Живот и преписка Светога Хијеронима”, а књига “Rea Silvia and seven Roman kings” – „Реа Силвија и седам римских краљева“, објављена у Београду,  2014. године, донела је др Мирослави Мирковић престижну награду „Милан Будимир“.

 

Проф. др Мирослав Вујовић, Филозофски факултет, Београд,  приказао је ово дело на промоцији: “Живот професорице Мирковић јесте античка историја, али њена љубав је Сирмиум и то се види из многобројних радова које је посветила овом граду. Бави се овим темама више од 50 година, од када је постала део легендарног тима поред проф. Грбића и проф. Поповића. Књига Сирмиум на енглеском језику представља и још један продор Митровице у свет. Може да се подели на два дела, први говори о историји Сирмијума, заснован на делима античких историчара и на истраживањима. Велику вредност има и други део – каталог, попис скоро 300 натписа на латинском и грчком језику, а има и хришћанских. Захваљујући делима професорице Мирковић Сирмиум је незаобилазна тема у археологији, не само у Србији, него и у свету.”

У програму промоције учествовали су и проф. др Светозар Бошков, Филозофски факултет, Нови Сад, Мирјана Вашут, директор ЈП “Урбанизам” и Саша Бугаџија, директор Музеја Срема.

 

Мирјана Вашут, дипломирани просторни планер, упознала је присутне о просторном и урбанистичком планирању као инструменту заштите археолошког наслеђа у Сремској Митровици: “У Сремској Митровици је евидентиран велики број археолошких налазишта античког царског Сирмијума. Она се налазе унутар бедема и ван бедема царског града али и у кориту реке Саве. Њихово чување обавеза је свих институција које то чине путем планске и правне регулативе.” У свом даљем излагању рекла је: “Циљ израде сваког просторног или урбанистичког плана где је утврђен археолошки налаз је дефинисање планског основа за коришћење, уређење и заштиту подручја археолошког налазишта, у складу са принципима одрживости и синергијског утицаја у простору. Археолошки локалитети који стварају идентитет Града Сремска Митровица и појединих његових делова у контексту промовисања активности смишљених да ојачају економску базу су редовна тема планских докумената, чиме се даје потпора њиховој заштити, оживљавању и уклапању у животни простор и развој савременог града.

У име организатора и издавача Дејан Уметић, директор Историјског архива “Срем” рекао је: “Имамо богату издавачку делатност али нам је била изузетна част да можемо да издамо овакво научно дело, поготову што је везано за наше поднебље, за истраживање Сирмијума. Објављено је на енглескм језику и надам се да ће користити како нашим, тако и страним научницима. Поред тога да напоменем да смо објавили друго издање фотомонографије Град вреднији од царске кћери и на српском и на енглеском језику.”

Саша Бугаџија, директор Музеја Срема, упознао је присутне са најновијим археолошким истраживањима на локалитету Глац: “У оквиру сарадње Универзитета у Сиднеју и Археолошког института у Београду, у партнерству са Музејем Срема и Заводом за заштиту споменика културе Сремске Митровице, предвиђено је дугогодишње истраживање касноантичке грађевине на Глацу, у близини Сремске Митровице. Циљ сарадње је оснивање центра који би као задатак имао истраживање и представљање археолошког налазишта, као и омогућавање младим истраживачима да коришћењем најсавременијих метода проучавају античко наслеђе.”

У музичком делу програма учествовао је проф. Ђорђе Илијин са три ауторске композиције на клавиру.

Програм је водила Јасна Арбанас.

 

Промоцију је пратила изложба уметничких експоната Ронилачког клуба “Жута фока”.

 

Sirmiuminfo>http://www.sirmiuminfo.rs/apps/siap.dll/prikazi_vest?VrstaVesti=1&VestId=14731#.W4hcKCrSTig.google

Kopernikus RTV Šid >

 

 

 15. јануар 2018. године, Галеријa “Лазар Возаревић” са почетком у 18 сати

У организацији Историјскиг архива “Срем”  отворена изложба “Руски емигранти и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици”.

Изложба “Руски емигранти и њихови потомци у Срему и Сремској Митровици” садржи фотографије и записе о људима који су живели и градили овај град , људима који су оставили печат у друштвеном и културном животу Сремске Митровице и Срема а пореклом су из Русије. Повод за изложбу је 100 година од доласка Руса у Срем.

         

Дејан Уметић, директор Историјског архива “Срем” обративши се бројној публици за коју је сала митровачке Галерије била мала истакао је: “Изложбу смо организовали поводом 100 година од доласка руских емиграната у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, првенствено у Срем. На овој изложби се могу видети и неки подаци који до сада нису обрађивани, ни презентовани о неким руским емигрантским породицама из Сремској Митровици, Шида и из Руме. Изложба траје десет дана, а током трајања изложбе смо уз помоћ бројних сарадника и пријатеља руске културе организовали као пратећи програм и Дане руске културе у Срему .”

        

“Мени је драго да Архив Срема и  Музеј Војводине уз подршку  Галерије “Лазар Возаревић” на овај начин обележавају долазак Руса у Срем, у област која има богату историју,” рекао је др Драго Његован, директор Музеја Војводине у име суорганизатора и додао: “Ми треба да долазимо на овакве часове историје. Ово је велики час историје руског народа. Приказан је један сегмент трагедије руског народа после кога су многе руске породице дошле на ове просторе. Неке су дошле и у Срем.  Русе принуђене да због грађанског рата и терора, напусте своја огњишта, Сремци су дочекали отвореног срца не само због тога што су им духовно били блиски већ што су и сами кроз своју историју прошли кроз сеобе, патње и муке.  О некима од њих који су нашли уточиште у Срему, па и у Сремској Митровици говори ова изложба”.

        

Аутори изложбе су су доц. др Ненад Нинковић, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду; проф. др Горан Васин, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду; Сузана Миловановић, историчар, музејски саветник у Музеју Војводине у Новом Саду и Нада Симић Лемајић, историчар, виши архивиста у Историјском архиву „Срем“.

Доц. др Ненад Нинковић један од аутора изложбе говорио је о мотивима за организовање оваквог догађај: “У наслову изложбе је наглашена Сремска Митровица јер Митровица никад није обрађена у том смислу, проучавања руске емиграције, ни ликовно, ни истраживачки. Једино је неке аспекте ове тематике обрађивао хроничар Митровице мр Живко Попов, он је писао и доста његових текстова смо искористили за легенду изложбе, као и податке које је оставила Лариса Крутиков Богдановић. То је био почетак изложбе, даље смо је развијали и прво смо морали да укажемо на Срем како се ту уопште досељавају Руси. Најзначајнија колонија је била у Сремским Карловцима, ту је било седиште Руске цркве,  за вернике у читавом свету. Овде су донети подаци о Русима после Првог светског рата, често су се селили и после тога, па су неки дошли у Сремску Митровицу и после тог периода. Сви су у  Краљевину СХС (Југославију) дошли после Октобарске револуције која је после 1920. била велика руска колонија.”
О неким руским породицама се зна више, о некима није остало пуно писаних трагова. Тако се на изложби спомињу презимена Римски-Корасков, Хуђаков, Скуратов, Кутузов, Крутиков, Лукјанченко и многа друга. Међу личностима које су обележиле прошлост Сремске Митровице својим радом и ангажовањем издвојени су: Јевгенија Свинарска, Ирина Непокојчицка, Јаков Шпилевој и Лариса Крутиков Богдановић.


Драган Хамовић, саветник министра културе Републике Србије истакао је значај изложбе: “Аутори изложбе посегли су за истраживачким напором да представе један сегмент овог огромног таласа који се након кобног грађанског рата пре 100 година расуо по земљама Европе, један рукавац пробраних људи, сегмент просторно издвојен али грађом добро покривен. Читав тај покрет у каталогу изложбе аутори чињенично поткрепљују у широком захвату. Израњају појединачни ликови, животописи, послови и судбине, смењују их и њихови потомци чуваоци успомене на претке. Тема припада кругу оних темељних за нашу историјску свест, то је повест које се неизоставно морамо сећати.”

Отварању су присуствовали, поред бројне публике из целог Срема и чланова породица потомака руских емиграната, Драган Хамовић, саветник министра културе Републике Србије са сарадницима, Алексеј Морозов, аташе за културу Руске федерације у Србији, Његово преосвештенство владика сремски Г. Василије, и свештеници СПЦ Сремске епархије, председник Скупштине града Томислав Јанковић, начелник за културу, спорт и омладину Града Илија Недић, председник Одбора за безбедност Скупштине АП Војводине Мирослав Шпановић, представници Војног музеја, Архива Југославије, Завичајног Музеја Рума, директори и представници установа културе Града Сремска Митровица и представници бројних удружења српско-руског пријатељства те поштоваоци Русије и руске културе.

 

     

     

Изложбу је отворио Василиј Владимирович Галатионов заменик директора Руског дома “Мени је драго да се толико велика пажња посвећује овој теми, теми руских емиграната у Србији и да то није у забораву. Ова изложба још једном подвлачи посебан однос Срба и Руса и илуструје како су наши емигранти били овде добродошли, што је био преседан у свету. Овде су многи Руси нашли другу и топлу домовину.”

 

У уметничком програму је наступио Хор “Sirmium Cantorum”  под диригентском палицом Војислава Бугарског, уз вокалну солисткињу Светлану Митровић. Извели су неколико духовних и руских нумера. Током трајања изложбе биће организовани Дани руске културе до 25. јануара. Публика ће моћи да чује предавања о српско-руским односима и културним везама, да присуствује јавном часу руског језика, види филмове и чује наступе хорова. Програми ће почињати у 18 сати и сви ће бити одржани у митровачкој Галерији “Лазар Возаревић”. Изложбу, као и Дане руске културе организује Историјски архив “Срем”, а суорганизатор је Музеј Војводине.

 

       

 

Више потомака Руса који су тих година дошли из Русије присуствовали су отварању, а један од њих Никола Стеценко је рекао: “Мој отац је дошао из Русије, колико знам 1922. се у Котору искрцао, био је у Београду 1930. године а пошто је радио у речној пловидби зимовник је био на Сави и ту се оженио Сремицом и доселио у Сремску Митровицу.”

 

Програм отварања Изложбе је водила Јасна Арбанас која је присутне својом Причом о доласку Руса у Срем увела у садржај изложбе. Део ове Приче на руски језик је превела професорица Милијана Котарлић а испричала ју је професорица Маргарита Вујовић.

         

Из уводне Приче  Јасне Арбанас на отварању Изложбе

,,Док вејавица брише снегом меким посуте путеве степске а руска тројка јури кроз шуму бреза, и непрегледне боровине у хуку вечери чује се топли вечерњи звон црквени и весели шарени прапорци а ноћ у ветру невешто сакупља и отима успомене…”

 

 

Pages: 1 2 3 4 5


O arhivu Srem ..

Историјски архив Срем
Сремска Митровица.

ulica Vuka Karadžića 4, centrala 022/613-592, faks 022/621-861, direktor 022/625-393

Kategorije

Pretraga

unesite željeni pojam