« Историјски архив „Срем“ и Спортски савез Града Сремска Митровица, представили су митровачкој публици нову књигу, монографију „ Историја спорта у Сремској Митровици“ књига 1. | Home | Приказан филм „Акција Висла“ »

Обележене 103 године од Легетске битке

2. септембра 2017. године, 11 часова, Споменик на пољу Легет

Пригодним програмом „ Данас овде у срцу Срема“ обележене 103 године од Легетске битке.

У оквиру обележавања годишњице служен је парастос славним јунацима Битке на Легету уз саслужење свештеника Српске православне цркве из Сремске Митровице.

Церемонији полагања венаца присуствовали су званичници и представници Сремске Митровице и Тимочке крајине, потом, представници Покрајинскког секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама из Новог Сада, представници Војске Републике Србије, представници удружења за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године, представници општинских и месних удружења СУБНОР-а и други поштоваоци.

У оквиру обележавања годишњице, трећи пут за редом, одржан је „Легетски марш“ од Чеврнтије до Легета, у организацији СВЕБОР-а дружина „Свети Димитрије“ у којем су учествовали поштоваоци традиција ослободилачких ратова до 1918. године из земље и иностранства.

Програм су организовали Историјски архив „Срем“ и Центар за културу „Сирмијумарт“.

Програм је припремила Јасна Арбанас а водио га је Филип Пронек.

Покровитељ обележавања 103 године од Битке на Легету је Град Сремска Митровица.

 

Присутнима су се обратили:  господин Брана Филиповић, новинар и публициста, представник Удружења потомака старих ратника, из Бора, Председник Скупштине Града Сремска Митровица, господин Томислав Јанковић, Помоћник покрајинског секретаријата за културно наслеђе, господин Милан Мицић, из Новог Сада.

 …И поново ту смо на пољу тужном и славном крај наше мирне реке

да  завет још једном дамо старим ратницима, а за будућа нека покољења,

Са вером у нади да још једном отварамо албум памћења,

и географијом успомена пролазимо.

Па нежном елегијом као аманет, код поља овог као посред груди клешемо завештање на срцу и орден јунацима док  њихова имена помињемо Душане, Лазаре, Гојко, Стефане, Милане, и певамо у песми, сва та дична имена генерације једне, и као да сад видимо те храбре синке  Тимока, Саве, Дрине, зелене Мораве, док ноћ качи крај витких топола њихове осмехе по небу плавом да нам сијају као путоказ и да из славне прошлости загледани у  далеке звезде, још једном снагу дамо тој голобрадој радости, јер чувају вас овде бесмртни синци и тим се дичи село Шашинци.

А остало је забележено

– после усиљеног марша од 30 километара, да су у зору  6. септембра 1914. године,  први војници првопозивци 13. и 15. пука Тимочке дивизиј прешли  Саву код Чеврнтије са мачванске стране и искрцали се да би на пољу Легет поставили мостобран.

Поље Легет, тиха Сава и равни Срем уписаше један страшан дан у историји војевања, јединственом у војној доктрини и трагичан у свом исходишту. Они у плодној сремској равници и међу таласима реке  трагично отворише прву плаву гробницу једног поносног и маленог народа са Балкана, а за славу и част  Србије.

Док из престонице а на захтев савезника, њихова војна команда зове на покрет усталасалих трупа, и звук као труба савијен у крик, брише име те младости из својих редова, име те младости остављене без куће и порода, па у задњи час све звони на јуриш и псују уста пуна страха, воду, сунце, чамце, усиљени марш, гвожђе, мост, случајни метак, љуту рану.

Па они спремни на јуриш ослушкују и баш тад „у том часу нешто свитну и проломи се страховит прасак. Одјекну још један плотун и из хиљаде грла се проломи. Ура, ура, ура. Нешто кркља, ври, ломи се. Команда се не чује. А онда у повлачење. Према месечевој светлости, они угледаше тамну, искривљену силуету моста. Па онда вика. Па тамо од села неразумљиво и њихово оштро форверц, форверц. Сад само Месец дрхтаво бљешти у води и према његовом одбљеску људи гледају страшну смрт и агонију. Чује се неко брујање, затим шумор људских гласова… све су даље, још неко роморење… Наједном све се утиша. Само ноћ и језива тишина. Док Тимок почиње полако да се у Саву улива“.

Само тишина,  тишина која заувек одзвања стиховима доктора Илије Бајића, градског физикуса из Митровице древне, наше:

„Овај камен тек је трошан знамен да се смртик бесмртности диви а слобода и јединство рода

жртви вашој споменик су живи.“

Председник скупштине Града Сремска Митровица, Томислав Јанковић и представници СВЕБОР-а, након завршетка програма, положили су венац у Саву.

У музичком делу програма су учествовали : Тамбураски оргестар „Митровчани“ са две композиције: „Тамо далеко“ и „Креће се лађа Француска“ и Јасна Малић са две песме: „Да сам извор вода ладна“ и „Где си била јаре моје“.

 

https://www.facebook.com/SrpskaNaucnaTV/videos/1064057310364246/?hc_ref=ARRI1Bhvixa_RsPXwJSproPAgAxJul7dZNL5V7N5B_9ktJ8ZV76QoWHLU4j5BRh1-vw&pnref=story